NA UNAPREĐENJU POLOŽAJA INVALIDA RATA SE KONSTANTNO RADI

Poslednju deceniju 20. veka obeležili su ratovi za izgradnju novih nacionalnih država, a budući da su oni završeni neretko se postavlja pitanje šta se dešava sa učesnicima rata kojih u Srbiji, prema nezvaničnim procenama ima između 400.000 i 800.000 u zavisnosti od kriterijuma kojim se računa učešće u ratu. Dugo vremena, društveni položaj ratnih veterana u Srbiji nije bio zadovoljavajuć, a možda najvažniji razlog ovome jeste nedostatak mehanizama za uključivanje veterana u mirnodopsko društvo. Takođe, položaj ratnih veterana u prošlosti kretao se od glorifikacije do marginalizacije, a u želji da se za ratne vojne invalide obezbedi najbolji položaj, otpočelo se sa formiranjem njihovih udruženja.

Kruševačko Udruženje ratnih vojnih invalida osnovoano je 2000. godine, a godinu dana kasnije je i zvanično registrovano za rad. Ima nešto više od stotinu članova, ratnih vojnih invalida i članova porodica palih boraca koji su status stekli posle 17. avgusta 1990. godine.

- Udruženje ratnih vojnih invalida i porodice palih boraca osnovano je kao potraba zajedničke saradnje između članova, a u vezi ostvarivanja prava od domaće i lokalne samouprave. Ova prava u početku nisu svi imali, već su počeli da ih ostvaruju kroz informisanje u udruženju. Samo udruženje je formirano tako da je na usluzi svim članovima bez izuzetka i do danas tako funkcioniše – navodi Zoran Radenković, predsednik Udruženja i dodaje da je samo udruženje tokom godina svog postojanja uživalo i direktnu i indirektnu pomoć lokalne samouprave.

- Od osnivanja, udruženje je od strane države i lokalne samouprave prepoznato na pravi način i sa poštovanjem za žrtve koje su članovi udruženja podneli za državu i društvo, a kao najbolji primer rodoljublja i odanosti Srbiji. Uz takav stav države i lokalne samouprave, vremenom, dobijali smo sve više uslova za bolji život članova, uslova za oporavak i rehabilitaciju. Moram da napomenem, godinama unazad, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, mi imamo sredstva za pomene palim borcima na godišnjicu pogibije, posete porodicama, za nabavku lekova koji nisu na listi ili za rehabilitaciju u Ribarskoj banji, gde naše članove primaju kao drage pacijente i sa mnogo volje i želje da nas oporave – navodi Radenković.

Valja napomenuti da ratni veterani, kao i drugi građani, imaju socijalna i ekonomska prava. Odnosno pravo na odgovarajući zdravstveni tretman, stanovanje, zapošljavanje i socijalnu sigurnost. Ipak, kao i kod drugih oblika invaliditeta, pronalaženje posla nekada ume biti problem.

U samom udruženju ima članova sa procenjenim invaliditetom od 20 do 100 odsto, a radno su sposobni oni čiji je invaliditet do 40 odsto, a većina njih je i zaposlena. Oni sa višim procentom invalidnosti ostvaruju pravo na primanja po osnovu invaliditeta, a treba napomenuti da je zapošljavanje naših članova omogućila država Zakonom koji predviđa da na 50 zaposlenih u jednoj radnoj organizaciji bude i jedno lice sa invaliditetom. U ovim kolektivima, naši članovi mahom rade kao obezbeđenje – kaže Radenković.

Kada je reč o ratnim vojnim invalidima, svakako ohrabruje činjenica da se radi na sistemskom rešavanju problema sa kojima je ovaj deo populacije suočen. Naime, tokom 2020. godine, poslanici Skupštine Srbije su usvojili zakon kojim se predviđaju veća prava za borce, ratne invalide i neke kategorije civilnih žrtava rata. Primena Zakona počela je 01. januara 2021. godine, a on ovim zakonom uvodi se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci iz devedesetih i učesnici rata 1999. godine koji nisu zadobili telesna oštećenja i za njih se propisuje pravo na borački dodatak, poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu i na legitimaciju borca, prioritet u zapošljavanju i drugo.

Zakonom su propisana i nova pravila za druge korisnike kao što je pravo na porodičnu invalidninu članova porodica umrlog civilnog invalida rata, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji napuni 65 godina, obavezuju se lokalne samouprave da deset odsto planiranih investicija za izgradnju stanova bude namenjeno rešenju stambenih potreba vojnih invalida, povećan je iznos invalidnine za 25 odsto, a ostvaruju i pravo na besplatnu vožnju.

O unapređenju položaja ratnih vojnih invalida razovaralo se i na sastanku ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević sa predstavnicima ratnih vojnih invalida. Tada im je ministarka poručila da Ministarstvo posvećuje punu pažnju položaju boraca i ratnih vojnih invalida. Ona je istakla da borci i ratni vojni invalidi to u potpunosti zaslužuju. Na sastanku je razgovarano o statusu i pravima ratnih vojnih invalida i boraca, kao i o primeni Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovom prilikom konstatovano je i da je ukupan broj korisnika boračko-invalidske zaštite na teritoriji grada Kruševca 302, a od toga je 162 ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata i 140 korisnika porodičnih prava.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

IN MEMORIAM DRAGAN LAZOVIĆ – LAZA (1952–2026)

OBELEŽEN 80. JUBILEJ MATIČNE SLUŽBE UZ SVEČANI PRIJEM U MOZAIK SALI

VENCI I PORUKE MIRA POVODOM 9. MAJA U KRUŠEVCU

UBIJEN MLADIĆ U KRUŠEVAČKOM NASELJU BARE

KRUŠEVAC U ZNAKU HUMANOSTI: OBELEŽEN SVETSKI DAN CRVENOG KRSTA I CRVENOG POLUMESECA

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA ASOCIJACIJE TOPLANA SRBIJE

ČESTITKA GRADONAČELNIKA KRUŠEVCA POVODOM DANA POBEDE

DANAS JE MARKOVDAN

POTPISAN SPORAZUM O REALIZACIJI LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2026. GODINU

U KRUŠEVCU USPEŠNO REALIZOVANA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI