IZGRADNJA BRZE PRUGE POČINJE OD DEONICE STALAĆ – ĐUNIS

Izgradnja brze pruge Beograd – Niš počeće od najzahtevnije deonice, Stalać – Đunis i to već u prvoj polovini 2022. U toku su radovi na obezbeđivanju adekvatne dokumentacije, a do kraja godine u planu je da se na tenderu izabere izvođač radova.

Predviđeni obim radova obuhvata projektovanje i izgradnju jednokanalnog, dvokolosečnog tunela broj 4 kod Ćićevca, dužine oko 3,3 kilometra. Tunel će imati tri evakuaciona tunela i dva pristupna puta.

-Projektovanje i izgradnja ovog tunela finansiraju se iz budžetskih sredstava, a procenjena vrednost posla je 40 miliona evra. Po završetku tenderske procedure, izbora ponuđača i potpisivanja ugovora, od izvođača radova očekuje se da radove na gradilištu otpočne u junu 2022. Godine. Predviđeni rok za realizaciju ovog projekta je 912 dana od dana uvođenja u posao. Projektovanje i izgradnja tunela broj 4 na pruzi Stalać – Đunis samo je prvi deo ovog projekta – kaže Nenad Stanisavljević, pi-ar "Infrastrukture železnice Srbije“.

Postojeća pruga Stalać – Đunis ide dolinom reke Južne Morave. Duga je oko 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Između Stalaća i Đunisa sada postoji ukupno 68 objekata kraćih od 100 metara, a od većih objekata jedan jednokolosečni most dužine 156 metara i tunel Stevanac, dug 229 metara. Na pruzi danas postoji i dvanaest putnih prelaza.

Ovom prugom dnevno, u proseku, saobraća 35 – 40 putničkih i teretnih vozova.

-Mnogi veliki projekti su krenuli od opštine Ćićevac . Mi smo mala opštin, ali na raskršću velikih saobraćajnica. Pored Moravskog koridora, koji je takođe krenuo sa izgradnjom iz opštine Ćićevac, evo sada kreće izgradnja brze pruge i to deonica Stalać – Đunis. Radove očekujemo krajem marta, početkom aprila , za sada su pripremne radnje u toku zajedno sa „Železnicama Srbije“. Ovo je najzahtevnija deonica i počeće se sa tunelom broj 4 koji će biti u Braljini – kaže dr MirijanaKrkić, predsednica opštine Ćićevac.

Za deonicu Stalać – Đunis u planu je da se postojeća jednokolosečna unapredi u dvokolosečnu elektrificiranu prugu, za brzinu do 160 km/sat.

Kada se deonica Stalać – Đunis rekonstruiše i modernizuje, celokupna pruga međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju, od Šida, preko Beograda do Niša,biće dvokolosečna, čime će se eliminisati saobraćajno usko grlo na pruzi Beograd – Niš.

-Nova pruga Stalać – Đunis projektovana je u novom koridoru. Naime, teren kojim prolazi sadašnja trasa pruge ne dozvoljava povećanje projektovane brzine više od 120 km/h. S obzirom da će novom prugom između Stalaća i Đunisa vozovi saobraćati brzinom do 160km/h, postojeća trasa na delu od stanice Stalać do staniceĐunis morala je da se napusti – objašnjava Nenad Stanisavljević, pi-ar "Infrastrukture železnice Srbije“.

Na novoj, dvokolosečnoj pruzi Stalać – Đunis, pored tunela za koji je trenutno tenderska procedura u toku, biće još četiri tunela, ukupne dužine 6.890 metara. Biće izgrađeno i sedam mostova ukupne dužine oko 505 metara, od kojih će svakako najduži i najteži biti most preko Južne Morave dug 298 metara. To znači da će oko 40 odsto dužine nove dvokolosečne pruge između Stalaća i Đunisa biti na mostovima i u tunelima.

-Nešto što je za nas mnogo bitno i čemu se mi nadamo u opštini Ćićevac jeste brži promet roba i usluga, dovođenje nekih novih investitora s obzirom da je za svaku granu industrije i investiciju potrebna dobra povezanost drumske i železničke infrastrukture. Mi ovom investicijom očekujemo priliv novih investicija – navodi dr Mirijana Krkić, predsednica opštine Ćićevac.

Na novoj pruzi biće ukupno 38 novih objekata, a pored tunela i mostova, ostatak objekata činiće jedan vijadukt (dug 290 metara), po dva nadvožnjaka i podvožnjaka, jedna pasarela u stanici Đunis, podhodnik u stanici Stalać, galerija, propusti i potporni zidovi.

Novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat. Poređenja radi, njihova sadašnja maksimalna brzina između Stalaća i Braljine je 65, a između Braljine i Đunisa 85 kilometara na sat.

Ovo je izuzetno značajno jer se oko polovina transporta vozovima u Srbiji obavlja Koridorom 10, koji predstavlja kičmu železničkog infrastrukturnog sistema u Srbiji.

Pruga od Beograda do Niša izgrađena je 1884. godine, a elektrificirana početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Inače, drugi kolosek od Paraćina do Stalaća u dužini od 21,1 km izgrađen je 1967. godine, a na deonici Đunis – Trupale (39,9 km) 1988. godine. Poslednji put koloseci u železničkoj stanici Stalać rekonstruisani su 1967. godine.

OBELEŽEN 80. JUBILEJ MATIČNE SLUŽBE UZ SVEČANI PRIJEM U MOZAIK SALI

VENCI I PORUKE MIRA POVODOM 9. MAJA U KRUŠEVCU

UBIJEN MLADIĆ U KRUŠEVAČKOM NASELJU BARE

KRUŠEVAC U ZNAKU HUMANOSTI: OBELEŽEN SVETSKI DAN CRVENOG KRSTA I CRVENOG POLUMESECA

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA ASOCIJACIJE TOPLANA SRBIJE

ČESTITKA GRADONAČELNIKA KRUŠEVCA POVODOM DANA POBEDE

DANAS JE MARKOVDAN

POTPISAN SPORAZUM O REALIZACIJI LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2026. GODINU

U KRUŠEVCU USPEŠNO REALIZOVANA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

OBELEŽEN DAN GARDE VOJSKE SRBIJE