ZAJEDNO MOŽEMO SVE

Kako će se trenutna situacija u svetu odraziti na naše poljoprivredno tržište ?

Srbija je apsolutno bezbedna po pitanju prehrambene sigurnosti. Ključni proizvodi, poput pšenice, kukuruza, suncokreta i soje su upravo osnova srpskog agrara i kao takve ih imamo u količinama koje su značajno veće od naših potreba. Štaviše, ozbiljni smo izvoznici kukuruza i pšenice. Pripadamo samom vrhu svetske liste proizvođača i izvoznika. Dakle, imamo i više nego što nam je potrebno osnovnih životnih namirnica. U tom smislu, građani ne treba da brinu, jer se najveći deo krize zbog globalne situacije odnosi upravo na pšenicu i kukuruz. Jedino polje gde uticaj trenutne situacije se donekle preliva i na Srbiju je polje energenata i cena nafte i gasa. Mi smo ipak i tu značajno sprečili veće probleme, zahvaljujući dogovoru i pre svega dobrim odnosima Srbije i Ruske Federacije, odnosno dva predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Vaše ministarstvo daje različite podsticaje, subvencije za poljoprivrednike , hoće li to biti promenjeno s obzirom na trenutnu situaciju?

Ne, naprotiv. Subvencije iz godine u godinu povećavamo. Dostigli smo neverovatnih 70 milijardi dinara budžeta u poljoprivredi. U poređenju sa periodom od pre samo 6 godina iznos je gotovo dupliran, što niko nije mogao ni da zamisli da ćemo uspeti da obezbedimo. Danas je više nego ikada ranije jasno da je upravo sektor hrane i proizvodnja iste jedan od glavnih stubova svake ozbiljne države, te da se to jedino može jačati u budućnosti. Zahvaljujući konsolidaciji srpske ekonomije i snažnim reformama koje su sprovedene, možemo se samo nadati većim budžetima. Jedino što može stati na put tome je eventualno dalja eskalacija sukoba Ruske Federacije i Ukrajine, samim tim i dubljih globalnih potresa koji već ozbiljno drmaju temelje svetskih tržišta.

Kako ocenjujete Rasinski okrug?

Izuzetan povrtarski, ali i voćarski kraj. Ozbiljna tradicija i kvalitetna proizvodnja, kako na otvorenom, tako i u plasteničkim uslovima. Upravo je plastenička proizvodnja ta koja je danas tas na vagi u borbi za bolju cenu i poziciju. Isto tako je važna i u obezbeđivanju robe kada joj je cena na tržištu najviša, samim tim i za proizvođače najbolja. Razliku u odnosu na konkurenciju, kako u regionu, tako i van njega, pravi trenutak u kome vama pristiže neko povrće ili voće pre drugih na tržištu. Zbog toga je baš plastenička proizvodnja koja je prisutna u Rasinskom okrugu veoma važna i čini vaš kraj velikim potencijalom u budućnosti.

Šta je to što je poslednjih godina unapređeno u poljoprivredu u odnosu na neki raniji period ?

Kao finalna slika svih promena je rekordan rast izvoza srpske hrane vredan 5 milijardi dolara samo u prethodnoj godini. Ukoliko posmatramo period od pre 5 godina, izvoz je dupliran. Srpska hrana je postala sve traženija u svetu. To nije moglo samo od sebe da se desi. Svemu je prethodio rast zasada u svim sektorima poljoprivredne porizvodnje, od voćarske, povrtarske do ratarske. Potom, zanavljanje

mehanizacije koja je bila hronični problem srpskog poljoprivrednika. Naravno, to pitanje koje nas muči već više od 40 godina ne možemo za par godina rešiti, ali vidljivim povećanjem subvencija iz godine u godinu, jasno je da nam je namera da i tu promenimo stanje na terenu. Posebno smo veliki pomak uradili po pitanju izgradnje i obnove sistema za navodnjavanje, kojima smo pokrili novih 50 000 hektara obradivih površina. Već su spremni projekti za pokrivanje dodatnih 50 000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, čime se i to pitanje koje je ignorisano, takođe u poslednjih 40 godina, rešava krupnim koracima. Još dosta stvari bih mogao nabrajati, ali u kratkim crtama bi to bile najvažnije promene kojima smo svedočili.

Šta je to što nedostaje Rasinskom okrugu , s obzirom da ste obišli sve opštine u okrugu kao i grad Kruševac ?

Nedostaje ono što nedostaje i celoj Srbiji. Veći broj gotovih, prerađenih proizvoda, a manje sirovina kao predmeta izvoza i prodaje generalno. Stalno ponavljam svima, posebno to važi za povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Više se ulaže, ali je daleko isplativije ako pravite i prodajete kvalitetan ajvar, a ne paprika ili džem, a ne sirovo voće. Pravimo i na tom polju pomake, dajemo ozbiljne subvencije za ulaganje u preradne kapacitete. Za takve investicije, subvencije su dramatično povećane, sa 500 miliona dinara iz 2015 godine, na više od 10 milijardi dinara u prethodnoj godini. Vaš kraj je upravo po rakiji, kao proizvodu najviše faze prerade, poznat. Svakako među najjačim u Srbiji. To je odličan primer kako se od sirovine pravi roba sa dodatom vrednošću, kako se dobija visoko kvalitetan proizvod koji brendira i našu zemlju van njenih granica. Budimka, koju smo uspešno privatizovali, danas ponovo okuplja kooperante i izvozi džemove širom evrope. To je dobro za njih, za poljoprivrednike koji joj prodaju sirovinu i na kraju i za Srbiju. Time brže jačate sebe, ali daleko bolje pozicionirate zemlju na svetskom tržištu. Kao što to radi Italija sa maslinovim uljem i mocarelom ili Francuska sa vinima.

Kakav je danas položaj za stočarstvo?

Zavisi o kome delu stočarstva govorimo. Mlekarski sektor je imao težak period iza sebe, cene su se ipak vratile na normalu. Međutim, tovno govedarstvo npr. ima ozbiljan pozitivan trend. Cene su izuzetno dobre, izvoz u tom smislu raste. Ovčarstvo takođe beleži dobre rezultate. Naravno, stočarstvo je uvek suočeno sa brojnim izazovima, jer je i sam rad u tom sektoru najzahtevniji. Najveći deo budžeta zato i ide u stočarstvo, čak 70% subvencija je namenjeno njemu. Verujem da ćemo uprkos izazovima sa kojima se globalno svi u svetu suočavaju uspeti da zabeležimo još bolje rezultate.

Vidimo da je sve više mladih zainteresovano za poljoprivredu, koji su podsticaji namenjeni njima ?

Mladi su za nas svakako prioritet. Već nekoliko godina imamo mere koje su isključivo namenjene njima, dok se u svim drugim subvencijama mladi i žene kao nosioci gazdinstva posebno boduju i imaju prednost u odnosu na ostale učesnike konkursa. Drago nam je da je i njihov odziv sve veći. Dobar primer toga je mera podrške mladim poljoprivrednicima, gde smo za samo tri godine od 600 prijavljenih na konkursu, imali skok na neverovatnih 5500 zahteva. Njima su na raspolaganju sve mere od kupovine mehanizacije, do izgradnje objekata za preradu i podizanje novih zasada.

Koja je Vaša poruka čitocima Pobede?

Zajedno možemo sve. Do pobede.

U KRUŠEVCU USPEŠNO REALIZOVANA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

OBELEŽEN DAN GARDE VOJSKE SRBIJE

„NA MATURU BEZ AUTOMOBILA“ – SNAŽNA PORUKA MLADIMA PRED NAJVAŽNIJE VEČE

OBELEŽEN ĐURĐEVDAN U CRKVI SVETOG ĐORĐA

UHAPŠEN OSUMNJIČENI ZA SERIJU TEŠKIH KRAĐA U OKOLINI KRUŠEVCA

TRADICIONALNI SAJAM CVEĆA U KRUŠEVCU 11. I 12. MAJA

DANAS JE ĐURĐEVDAN

ROK ZA PLAĆANJE DRUGE RATE POREZA NA IMOVINU ISTIČE 15. MAJA

ODRŽANA ŠESTA SEDNICA SAVETA ZA MLADE GRADA KRUŠEVCA, USVOJENI PLANOVI ZA 2026. GODINU

OBILAZAK RADOVA NA DOMU BORACA U KRUŠEVCU: PRECIZIRANA DINAMIKA I OBEZBEĐEN NOVI PRISTUP GRADILIŠTU