UOČI ĐURĐEVDANA

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Ovo je praznik pun narodnih običaja i magijskih radnji, a običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo.

Đurđevdan se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i ritualnih radnji.

Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – da bi se sačuvali od grada.

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – da budu zdrava kao dren, devojke – da se momci grabe oko njih, stariji – da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana…

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca-ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto, najčešće proplankak ili pored reke. Za ovaj događaj priprema se jelo i piće, a igra i veselje traju često i do kasih večernjih sati. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“. Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“. U prekomoravskim selima i do danas zadržao se običaj da momci noću uoči Đurševdana krišom skinu kapije kod devojaka koje su za udaju i kapije naslažu na vidnom mestu u centru sela. Tražeći kapiju, odnosno njen deo devojke zovu momke u pomoć i tako se stvaraju poznastva i nešto više od toga...

Kad zagrmi na Svetoga Đorđa…

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro, da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine. Međutim, još iz doba Miloša Obrenovića, ostala je izreka da Đurđevdanska kiša vredi kao suvo zlato, jer natapa tek posejanu letinu!

O svecu

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

Treća slava u Srbiji

Po broju svečara, Đurđevdan je na trećem mestu u Srbiji posle Nikoljdana i Aranđelovdana. U vreme srpskog ropstva pod Turcima, godišnje se porez plaćao u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je i ostala izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.

OBELEŽEN DAN GARDE VOJSKE SRBIJE

„NA MATURU BEZ AUTOMOBILA“ – SNAŽNA PORUKA MLADIMA PRED NAJVAŽNIJE VEČE

OBELEŽEN ĐURĐEVDAN U CRKVI SVETOG ĐORĐA

UHAPŠEN OSUMNJIČENI ZA SERIJU TEŠKIH KRAĐA U OKOLINI KRUŠEVCA

TRADICIONALNI SAJAM CVEĆA U KRUŠEVCU 11. I 12. MAJA

DANAS JE ĐURĐEVDAN

ROK ZA PLAĆANJE DRUGE RATE POREZA NA IMOVINU ISTIČE 15. MAJA

ODRŽANA ŠESTA SEDNICA SAVETA ZA MLADE GRADA KRUŠEVCA, USVOJENI PLANOVI ZA 2026. GODINU

OBILAZAK RADOVA NA DOMU BORACA U KRUŠEVCU: PRECIZIRANA DINAMIKA I OBEZBEĐEN NOVI PRISTUP GRADILIŠTU

DALIBOR RAKIĆ, PREDSEDNIK SINDIKALNE ORGANIZACIJE GRADSKE UPRAVE GRADA KRUŠEVCA MEĐU DOBITNICIMA NAJVIŠEG PRIZNANJA