NAREDNA GREJNA SEZONA NOVA RAZVOJNA ŠANSA

Generalni direktor javnog komunalnog preduzeća „Gradska toplana“ Kruševac Milutin Tasić:

NAREDNA GREJNA SEZONA NOVA RAZVOJNA ŠANSA

Pred početak grejne sezone 2024./25. godine u Kruševcu, razgovaramo sa generalnim direktorom Javnog preduzeća Gradska toplana Milutinom Tasićem. Naravno, prvo pitanje je vezano za enrgente i da li ih ima dovoljno?

Mogu da kažem građanima Kruševca, koji su priključeni na daljinski sistem grejanja, da je 5. septembra počelo punjenje sistema i kontrola. Posle sedam dana, na mestima gde se javila određena nepravilnost u radu, ekipe su izvršile zamenu i osposobile te delove grejne mreže. Očekivali smo da će biti više kvarova, ali to je deo naših aktivnosti pred početak toplih proba uoči početka grejne sezone, koje smo rešili. Do sada smo sanirali, da ih tako nazovem, kvarove i u nekim delovima je u toku zamena cevi uglavnom pored stambenih jedinica u blizini Sinđelićeve ulice. Mogu reći da će se to okončati pre početka grejne sezone. Očekuje nas puštanje u pogon cirkulacionih pumpi, kako bi se i ti kvarovi, ako ih bude, na vreme otklonili. Početak oktobra je period kada se mogu očekivati i tople probe. Gradska toplana poseduje ugovore o nabavci dovoljno energenata za početak sezone. Radi se o 30 hiljada tona uglja. To je primarni energent, iako imamo i kotlove na gas i Kotlarnicu na mazut. Prve količine su već na depou Gradske toplane i spremne za otpočinjanje grejanja Kruševljana. Uskoro nas očekuje i potpisivanje Ugovora o nabavci gasa kao i nabavka određenih količina mazuta za podstanicu koja se nalazi u naselju „Rasadnik“.

To što se izjavili vrlo je pozitivno, mislim na obezbeđivanje nesmetanog grejanja. Ono što je važno, a to je da se osvrnemo i na odjeke, uglavnom u redovima opozicije, a tiče se predloga o ulaženju u proces Javnog-privatnog pratnerstva, Javnog preduzeća Gradska toplana?

Po Zakonu o Javno-privatnim partnerstvima i koncesiji, doneta je odluka 12. septembra na 7. sednici Skupštine grada, sa ciljem o pokretanju postupka o ulasku u Javno-privatno partnerstvo. Dakle, to još uvek nije zaključen ugovor. To je postupak, da kažem proces koji je otpočeo. Po važećem Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, put do realizacije je kompleksan i relativno dugo traje. Potrebno je da se usaglase sve odluke lokalne samouprave, kolektiva i da se saglasi Vlada Republike Srbije. Vidite to je tek počelo da se priprema za realizaciju, a prašina se digla. Naravno, potreban je i Javni poziv Međunarodnog karaktera. Tender se raspisuje i traje 52 dana od raspisivanja pomenutog poziva. Iz priloženog se vidi, da je to proces, da sve i kada se ishoduje, do potpisivanja ima dosta. Zakonska procedura mora da se ispoštuje i da usledi potpisivanje Ugovora o Javno-privatnom partnerstvu i koncesiji sa potencijalnim partnerom. Mi sada imamo jednog partnera na umu, ali zbog svih okolnosti i pošto je sve transpartno moguće je da se na Tenderu pojavi još neko. Lično vidim, sve najpozitivnije, u samoj donetoj odluci. Grad Kruševac i rukovodstvo Javnog preduzeća Gradska Toplana predstavili su namere javno i izneli pred građane posredno preko njihovih predstavnika. Izneli smo zainteresovanost potencijalnog partnera, koji se, takođe bavi proizvodnjom toplotne energije. Mi sve vreme pričamo o ustupanju postrojenja za proizvodnju toplotne energije . Nema reči o privatizaciji, kako je to opozicija htela da predstavi i da dezavuiše javnost. Nema reči o ustupanju naših resursa, već o proizvodnji toplotne energije čime bi se JP Gradska toplana, rasteretilaa troškova proizvodnje, kojih imamo tokom proizvodnje. Zna se da je Toplana u finansijskim problemima. Znajući sve to, ulazak u javno-privatno partnerstvo, je jedno od rešenja problema. Na žalost, troškovi su usled tih problema, veći od planiranih prihoda. A jedan od razloga je i taj što grad Kruševac ima cenu grejanja među najjeftinijima u Srbiji. Obezbeđivali samo lagodno, da kažem jeftino grejanje, tokom dugog niza godina unazad. Na ovaj način, bi dobili alternativu u proizvodnji, što je svakako vrlo pozitivno rešenje postojećeg problema. Nije tačno da je Ugovor o partnerstvu potpisan, već da se krenulo u proces. Nadam se, da će konačno i biti potpisan, jer to znači da će biti firma rasterećena i da će usluga pružanja grejanja biti kvalitetnija.

Kažete da imate određene finansijske poteškoće u poslovanju. Kolika su dugovanja Javnog preduzeća Gradska toplana?

Na prethodnoj 7. sednici Skupštine grada Kruševca, bilo je proizvoljnih tumačenja o iznosu duga. Od 108 miliona do milijardu i osam stotina miliona. Sve su to, mogu reći, zlonamerna i proizvoljna tumačenja, u cilju dezavuisanja javnosti, od strane opozicionih partija u lokalnom parlamentu. Ta licitiranja su pogrešna. Mogu da kažem da su dugovanja prisutna, ali grad Kruševac čini napore i vrlo ozbiljnim mera i odgovorno ih sprovodeći, čini napore da se teška situacije prevaziđe. Mi smo, da podsetim, na istoj sednici Skupštine grada, doneli odluku da se postojeće dve kreditne linije Gradske toplane zatvore trećom i da se olakša poslovanje ovog preduzeća. Gradska toplana je kod Poštanske štedionice, podsećam čitaoce, u prethodnim godinama imala dve obaveze po osnovu kredita. Iznos je 700 miliona dinara. Za ova dva kredita, jemac je bilo Javno komunalno preduzeće „Vodovod Kruševac“. Kamate, koje su proizvod tih kredita, su prouzrokovale u velikoj meri poteškoće, da budem iskren. Novim kreditnim zaduživanjem, izlazimo iz ova dva kredita. Moram da kažem da je formirana komisija koja će pomoći u prevazilaženju finasijske krize. Sastav uliva poverenje. Ako kažem da su uz moju malenkost su članovi Miroljub Ćosić, Vladan Marković. Nebojaša Nedeljković i Miloš Nenezić, siguran sam da će rezultat biti pozitivan. Stručnim pristupom naći ćemo izlaz iz krize i pokrenuti preduzeće u pravom smeru. Sigurno je da nisu laki dani pred nama, ali sam siguran, da uz stručan nadzor pomenutih članova komisije, Gradska tolana ima čemu da se nada. Moram da kažem da nema dugovanja prema zaposlenima, a to je relaksirajuća činjenica.

Predlog je da se poveća cena grejanja za 20 odsto. U okruženju, recimo da Trstenik nije podigao cenu grejanja. Ima li mesta za komparaciju?

Naravno, ali moram da kažem da grad Kruševac za orijentir mora imati neki grad, a ne nama susednu opštinu. Nemam nameru da prijatelje iz Trstenika gledam sa visine. Ono što je bitno za naš grad i našu Toplanu, to je da mi nismo povećavali cenu grejanja poslednjih četiri godine. I sada, ovo povećanje, to je korigovanje zbog skoka cena na tržištu. Da podsetimo da je bila pandemija Kovida, da se desila Specijalna vojna operacija u Ukrajini, da su energenti dobijali višu cenu. Mi smo ih nabavljali po važećim cenama na tržištu. Nismo imali dovoljno sredstava koja su bila potrebna. Otuda i povećanje cene grejanja od 20 procenata. Mi samo usklađujemo cenu sa troškovima, jer znate da koristimo gas, ugalj i mazut. Da budem iskren, povećanje je na žalost, nedovoljno da pokrije sve naše troškove proizvodnje. Da upotpunim odgovor, navešću činjenicu da je naša Toplana, pre povećanja cene, bila na 34. mestu u državi. I drugi gradovi povećavaju cene pružanja usluge daljinskog grejanja.

Da li to znači da će biti još korekcije cene grejanja?

Mislim da sam bio jasan. Na primer, grad Niš ima odluku Skupštine da se cena povećava u skladu sa cenama na tržištu i bez dozvole lokalne samouprave. Kada sam govorio da bi trebalo Kruševac sa nekim da se poredi, mislio sam upravo na Niš. Ako želimo da imamo stabilno Javno preduzeće, koje se bavi proizvodnjom i distribucijom toplotne energije, onda bi trebalo da koristimo ta i takva iskustva. Jer, proizvodni troškovi ne prate troškove proizvodnje. To je negativna pojava. Moramo da se bavimo ozbiljnim poslovanjem i da pratimo tržište i da promptno delujemo. Znam da će se grad Kruševac truditi da ima najjeftinije ili da kažem najpovoljnije cene komunalnih usluga kao što je to bio slučaj i do sada.

Moram da Vas pitam šta je to što građani mogu očekivati kao uostalom i Javno preduzeće Gradska toplana od predstojećeg procesa javno-privatnog partnersta po zaključenju Ugovora?

Benefite možemo podeliti u više kategorija. Dakle jednu grupu možemo nazvati materijalne benefite, a to su ekonomski i finansijski efekat, što, sasvim sam siguran najviše zanima Vaše čitateljstvo. Drugi je, onaj koji se ne meri ekonomskim parametrima, a takođe je veoma važan za građane, a tiče se ekološkog pristupa proizvodnji toplotne energije. Mogu reći, da će proizvodnja biti čistija, da će se zagađivački efekat smanjiti na dozvoljeni minimum. To je unapređenje procesa proizvodnje. I pored svega toga imaćemo nižu cenu usluga. Treći benefit je da će svi koji se na drugi način greju, da koriste upravo ovakav novi ekološki način grejanja, a to je za sve građane i korisnike prioritet. Naravno, ako je niža cena imaćemo i više korisnika. Dakle, taj novi partner, potencijalni partner, donosi pored savremene pproizvodnje, ekološki prihvatljivo grejanje i niže cene.

U NATO Agresiji, a to se čini mi se stalno zaboravlja, ili tendenciozno prećutkuje, Javno preduzeće Gradska toplana, bila je meta bombardovanja. Oštećenje je bilo veliko. U kojoj meri ste uspeli da osposobite kapacitete?

Tačno, doživela je i preživela NATO bombardovanje. Zna se da je kotlovsko postrojenje bilo direktno pogođeno. To su isti ovi kotlovi koji su danas aktivni. Radi se o 2 kotla po 35 megavata istalisane snage. Uz solidarnost svih firmi u gradu uspešno je rekonstruisana i bila je spremna za grejnu sezonu. To su stari kotlovi iz one nekadašnje federativne države. Radi se o zagrebačkoj firmi. Tehnologija je stara. Otuda i dilema da li je istalisana snaga od 35 megavata u potpunosti tačna. Da li se i koliko gubi energija i stvara trošak. Sasvim je sigurno da nije kapacitet stoprocentno iskorišćen, pa i da nisu preživeli direktan pogodak u NATO ageresiji, pitanje bi bilo otvoreno, kolka je zaista snaga ta dva kotla. Zato mi tragamo za novim vidovima proizvodnje. Ako sve to sagledamo, onda je najbolje rešenje upravo javno-privatno partnerstvo.

Da li to znači da će aranžman sa potencijalnim partnerom u okviru Javno-privatnog partnerstav pokriti sve te aktuelne poteškoće?

Očekivanje je da zajedno dobijemo potpuno nove načine proizvodnje toplotne energije, nova postrojenja, nove kotlove i svaku drugu instalaciju koja je potrebna za savremene trendove u proizvodnji i distribuciji toplotne energije. Mi marljivo radimo na rekonstrukciji i pripremi trenutnih toplovoda. Planiramo da već tokom naredne godine obavimo zamenu kako bi se gubitak toplotne energije kroz prenosni sistem smanjio na minimum. Tražimo način finansiranja za nove podstanice sa novim izmenjivačima u njima. Radimo na podizanju usluga koje pružamo i mislim da će grejna sezona 2025./26. godine biti kvalitetnija u svakom pogledu i nova razvojna šansa i za grad i Toplanu.

SAJAM OBRAZOVANJA I PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SAJAM VISOKIH ŠKOLA I FAKULTETA 29. I 30. APRILA

U TOKU PROJEKAT „OSNAŽI - SOCIO-EKONOMSKA INKLUZIJA RANJIVIH ŽENA“

USVOJEN PROGRAM RAZVOJA CIRKULARNE EKONOMIJE DO 2030. GODINE

POLAGANJEM VENACA NA SPOMENIK KOSOVSKIM JUNACIMA OBELEŽEN DAN VOJSKE SRBIJE

ODRŽANA JAVNA TRIBINA O STRATEGIJI BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA DO 2030.

ODRŽAN SASTANAK O PROJEKTU REKONSTRUKCIJE LAZAREVOG GRADA

EDUKATIVNA POSETA ŠTIĆENIKA VASPITNO-POPRAVNOG DOMA POSTROJENJU ZA PRERADU VODE U MAJDEVU

U KRUŠEVCU ODRŽANA TRIBINA O PREVENCIJI TRGOVINE LJUDIMA I MENTALNOM ZDRAVLJU UČENIKA

PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSTAVNICIMA KONZORCIJUMA BEHTEL-ENKA

OTVOREN SAJAM GRAĐEVINARSTVA U BEOGRADU: KRUŠEVAČKA PRIVREDNA KOMORA I OVE GODINE ORGANIZOVALA POSETU