BORAVAK U KINI NAUČIO ME JE DA ŽIVOT, LJUDE I SEBE NE TREBA SHVATATI PREOZBILJNO

Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini, tokom studija igrao je u Leskovačkom pozorištu, od 2003. godine stalni je saradnik Kruševačkog pozorišta, a stalni angažman u tom pozorištu dobija 2008. godine. Igrao je u nekoliko filmova i serija, od kojih su najpoznatiji: „Stižu dolari”, „Kleveta”, „Led”, „Koreni”, „Selo gori, a baba se češlja” i drugi. Tečno govori engleski i ruski, svira gitaru i peva. Sa glumcem Nikolom Pantovićem razgovarali smo o njegovim glumačkim počecima, uzorima, muzici i šestogodišnjem boravku u Kini.

Dolazite iz Trstenika, malog mesta, koliko je to uticalo na Vaš životni put i da li je bilo potrebno više samopouzdanja i upornosti, da biste stigli do svog cilja i ostvarili životni san?

-Odrastanje u malom gradu jeste uticalo na mene, na razne načine. U vreme kada sam ja odrastao, Trstenik je bio jako prosperitetan mali grad, u kome se dosta novca ulagalo u kulturu. Imali smo prilike da gledamo sve bitnije predstave i filmove jugoslovenske (a i strane) produkcije, a u vreme kada sam počinjao da sviram, grad je pomagao mladim bendovima i prostorom za probe i novčano za snimanja i slično. Trstenik je imao (a i sada ima) veoma aktivno i kvalitetno amatersko pozorište, u kom sam i ja počeo da se bavim glumom i scenom.

Pored glume, svirate gitaru i pevate. Šta je bila Vaša prva ljubav i koju umetničku crtu ste prvu prepoznali kod sebe?

-Ja sam kratko svirao klavir kao klinac, par godina u osnovnoj školi, a onda je moje interesovanje za muziku malo utihnulo. U međuvremenu sam se zainteresovao za teatar, a gitaru sam počeo da učim na prvoj godini fakulteta. I učim je još uvek.

Gluma se obično deli na pozorište i film, Vi ste u dosadašnjoj karijeri iskusili oba. Šta je za Vas lakše, a šta izazovnije?

-Zavisi sa koje strane se gleda. Filmska i TV gluma jesu možda u nekom smislu lakše, a svakako su unosnije. Pozorišna gluma zahteva veći trud, teži rad, ali i pruža veći osećaj sreće i zadovoljstva, bar meni.

Svi imamo neke vrste uzora iz profesije, na koje se ugledamo i od kojih „krademo” neke, recimo, „cake”. Ko su Vaši?

-Teško pitanje. Mislim da je, slično kao i u mom muzičkom životu, sve što sam ikada odgledao u pozorištu, bioskopu ili na TV-u, uticalo na to kako ja radim svoj posao. Nekad svesno, nekad nesvesno. Što se tiče glumaca i dramskih stvaralaca kojima se divim i kojima sam zahvalan – lista je preduga da bih nabrajao.

Svaka predstava je jedan novi izazov. Da li Vam se dešava da posle predstave kažete sebi: ,,Nikola, ovo nije bilo dobro" ili ,,Nikola bio si super"?

-Naravno, posle svakog nastupa, a i posle svake probe, dolaze preispitivanja, sumnje, dileme oko nekih scenskih rešenja, postupaka, ili interpretacije. To je valjda neizbežni a i korisni deo procesa.

Nedavno ste se vratili iz Kine, gde ste osnovcima i srednjoškolcima predavali dramaturgiju na engleskom jeziku. Koliko se njihovo shvatanje ovog posla razlikuje od našeg i šta za njih znači gluma?

-Da, proveo sam više od šest godina u Kini, uglavnom u Pekingu. Radio sam kao nastavnik dramske umetnosti na engleskom jeziku u internacionalnim i dvojezičnim školama. Dramsku umetnost kao predmet u Kini, imaju učenici starijih razreda osnovne škole, kao i srednjoškolci. Glavni cilj tog predmeta u njihovom obrazovanju je rad na izgovoru, artikulaciji i projekciji engleskog, a pre svega podizanje samopouzdanja učenika da koriste engleski jezik u komunikaciji, kao i da drže javne govore i nastupe.

Tokom boravka u Kini imali ste prilike da upoznate neki drugi svet i kulturu. Koliko je to uticalo na Vas, da li ste možda pod tim utiskom, promenili nešto kod sebe i ako jeste, šta?

-Uticalo je puno, bukvalno u svim aspektima moga razmišljanja o životu. Čini mi se da je najvažnija lekcija koju sam naučio je ta, da ne treba da shvatam život, ljude, a pogotovu sebe – preozbiljno.

Svi smo kao deca odlazili u pozoriše, gledali dečije i lutkarske predtave. Da li pamtite svoj prvi odlazak u pozorište?

-Pamtim, naravno. Bilo je to u Trsteniku, ja mislim u prvom osnovne, a predstava koju smo gledali bila je neka verzija Baš-Čelika, ne sećam se više u čijem izvođenju.

Da se ne bavite muzikom i glumom, čime biste se bavili?

-Nisam siguran, svašta me interesuje, možda nešto vezano za video editing ili crtanje.

Šta Vas u životu pokreće, a šta usporava i koji je Vaš životni moto?

-Pokreću me kao i većinu nas – rokovi. Što je krajnji datum bliže, to sam ja aktivniji i produktivniji. Usporava me svašta, verovatno najviše „blejanje” u razne ekrane. Moto nemam, ali mogla bi da bude misao Steve Žigona iz jednog intervjua – da život ne treba da bude ni udoban ni bezbedan, nego sadržajan.

VELIKA PROLEĆNA AKCIJA ČIŠĆENJA U KRUŠEVCU

U KRUŠEVCU ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE POSLOVNOG UDRUŽENJA PIJACA SRBIJE

PČELE U APRILU OČEKUJU BAGREMOVU PAŠU

"PRIJATELJI DECE KRUŠEVCA" DAROVALI DECU IZ KRUŠEVAČKIH ŠKOLA U AMFITEATRU CRKVE LAZARICE

OBAVEŠTENJE JKP „VODOVOD KRUŠEVAC“

PU „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA POSTOJANJA I RADA

U KRUŠEVAČKOJ KOMORI PREZENTACIJA OPŠTEG KINESKOG SAJMA BRENDOVA

RASPISAN JAVNI POZIV ZA PREMIJE ZA MLEKO: ZAHTEVI OD 15. APRILA DO 15. MAJA

OBILAZAK RADOVA U LAZARICI: VIŠEDECENIJSKI PROBLEM U ULICI KRALJA PETRA I KONAČNO REŠEN

NASTAVAK UREĐENJA STAROG KRUŠEVAČKOG GROBLJA