USPEH DOLAZI REALIZACIJOM KAPITALNIH INVESTICIJA

Kruševac je grad koji živi stvaranjem uslova za bolji život u svakom pogledu. Oslikava ga konstantni napredak . Od centra hemijske industrije u nekom periodu dospeo je u grupu nerazvijenih gradova. Poslednja decenija je proces oporavka kroz reforme. Kruševac danas je primer dobre prakse. O tome kako je biti na čelu grada koji teži oporavku i unapređenju razgovaramo sa gradonačelnicom Kruševca Jasminom Palurović.

Izabrani ste za gradonačelnicu većinom glasova odbornika. Na Balkanu to je muški prostor. U kojoj meri Vam je to bilo teret?

-Ja zaista to ne posmatram na taj način. Jeste to prostor muškaraca, ali činjenica je da se pravi pomak. Neću se baviti statistikom i iznositi podatke upoređujući ih sa ostalim gradovima. U Kruševcu se sve to menja unazad desetak godina. Po broju žena koje učestvuju u radu lokalne Skupštine, pa preko visoko rangiranih u preduzećima, Kruševac prednjači. Mislim da je najveći pomak napravljen 2014. godine kada sam ja prvi put izabrana na mesto zamenika Gradonačelnika. Kada sam 2017. godine izabrana za Gradonačelnika i kada je veliki broj žena biran za vodeće uloge u gradu , to je predstavljalo ozbiljan pomak u kršenju tog muško-ženskog stereotipa. Meni se čini da se od muškaraca ne očekuje pravdanje i potvrda bilo uspeha ili neuspeha, to se za njih podrazumeva, dok se mi žene dokazujemo gotovo stalno. Od 2020. godine kada sam ponovo izabrana za Gradonačelnika, velike obaveze su nastavile da se nižu.Ovo je veliki grad, koji živi 24 sata i dešava se puno toga, sa čim se mora biti u toku. To je i 101 naseljeno mesto, to su različiti problemi i na sve probleme treba odgovoriti i treba ih rešiti. Posao kojim se bavim jeste lep ali zahtevan i nosi veliku odgovornost sa sobom, mogu reći da je velika čast, posebno meni kao ženi, koja je prvi put u istoriji grada na tom mestu.

-Kapitalne investicije u prvom redu Moravski koridor, i Aerodrom Rosulje, obeležile su Vaš mandat do sada?

-Moravski koridor ne samo da je kapitalna investicija za Kruševac i ovaj deo Srbije, nego je to svojim značajem državni projekat. Što se tiče našeg grada, to je višedecenijska želja koju eto sada ispunjavamo. Realizacijom tog projekta bićemo povezani sa ostatkom i države i sveta. Lakše ćemo do preko potrebnih sirovina, dolaziće se lakše i brže u naš grad, a sve to je preduslov za ekspanziju privrede i dolazak investitora i fabrika, a samim tim i preduslov za otvaranje novih radnih mesta. Auto-put znači bolji život za sve koji su na prostoru kroz koji prolazi. Omogućava nesmetan razvoj i grada i sela i to će biti stepenica ka višem nivou u svakom pogledu. Sve benefite Kruševac će osetiti kada se pusti u saobraćaj svih 112 kilometara. Do sada se od Pojata do Makrešana već vidi budući kostur i prilaznih puteva i saobraćajnica i nazire se koliki je značaj auto-puta dolinom Zapadne Morave. Trenutno ima oko 3800 radnika, oko 45 odsto su radnici odavde dok su ostali iz Turske i Indije. U realizaciji projekta učestvuje oko 1000 podizvođača, sve se radi da se ispoštuje rok završetka 2024. godine i da se deo od Čačka i krak od Pojata sastave u Trsteniku.

Kada je u pitanju Aerodrom Rosulje to je projekat kojim se jedan deo grada pretvara u građevinsku zonu. Lokacija Stari Aerodrom poprimila je urbani izgled. U centru je spomenik osnivaču, Knezu Lazaru. Sportski kompleks, supermarketi, mreža ulica, sve ukazuje da će to biti lep deo grada. S druge strane, novi aerodrom Rosulje predstavlja biser na svoj način. Poletno-sletna staza dovoljna je za sada, za sportske avione, ali i za manji aerokargo saobraćaj. Kruševac je u početnoj fazi realizacije projekta uložio oko 100 miliona dinara. Premeštanje aerodroma nije od skoro, to se radi još od 90 - tih. Eto ovog Vidovdana smo to konačno realizovali, u prisustvu državnog vrha. Otuda i odluka da se postojeća staza proširi i da se izgradi terminal za putnički saobraćaj kao i dodatni hangar. To će sve stvoriti uslove da Kruševac bude grad u koji će mladi dolaziti i da će im to biti mesto za bolji život.

-Da li realizacija pomenutih projekata Moravski koridor i Aerodrom „Rosulje“ ali i drugih , omogućava da kruševac zauzme mesto koje mu pripada?

-Kruševac jeste bio centar, industrijski centar ali ondašnje Jugoslavije. Bilo je dosta kolektiva sa više hiljada zaposlenih. U nekom prošlom periodu to je devastirano i dugo je trebalo da se sve to pokrene sa mrtve tačke. Oporavak Kruševca je postao deo državne strategije oporavka. To je proces koji traje. Pomenuti projekti samo su početak, važno je da je država prepoznala kapacitet i da smo mi u gradu ukazali na održivost ulaganja i da će to stvarno bitno uticati na povećanje kvaliteta u svakom pogledu.

-Priprema plansko-tehničke dokumentacije ne samo za pomenute projekte već i niz drugih, obeležava Vaš mandat?

Mi često vidimo konačnu sliku, vidimo objekat, realizovan projekat. Ali je mnogo tu truda, energije kako bi se pripremio početak radova, sam tok izvođenja, a i ne smemo smetnuti sa uma i finansijska sredstva za realizaciju. To su sve faze i mora se uskladiti sve da se to uklopi i da ide kao što je predviđeno. Nije lako i uvek se sve mora predvideti. Kada krenu radovi onda se sve muke oko pribavljanja plansko-tehničke dokumentacije zaborave. Na primer, Kosovska ulica od 650 metara dužine, ima više hiljada metara mreže pod zemljom. Ako kažemo da se sređuje vodovodna, toplovodna, kanalizaciona i niskonaponska mreža, pritom se gradi atmosferska kanalizacija, menjaju zastareli priključci onda se vidi kompleksnost poslova. Važno je da je Opšta bolnica obezbeđena u svakom pogledu kao i obližnja osnovna škola. Mislim da su građani shvatili da radovi iziskuju i malo strpljenja. Setite se kako je bilo kada smo centralni trg uređivali. Nije bilo lako ali su se poslovi završili. Ako želimo napredak moramo biti i strpljivi, ako se zna da se radi punom parom. Kad pogledate, mi na svakoj sednici Skupštine grada usvojimo po neki deo plana i utvrde se smernice razvoja. Mi u Kruševcu radimo i gradimo.

-Kruševac je bio centar hemijske industrije, posle loše privatizacije u prethodnom periodu kao da se oporavlja?

-Malo sam dotakla tu temu kroz neka prethodna pitanja. Krah smo doživeli jer smo po nekim pokazateljima bili četvrti grad u ondašnjoj državi od 22 miliona stanovnika. Što si na većem nivou, pad je veći. Onda i za oporavak treba više. Kada se sagleda da je to sve proizvod neodgovorne tadašnje državne politike i loše privatizacije, kada tadašnje rukovodstvo grada sprovodi politiku koja je pogubna za fabrike i radnike, onda imamo veliki broj nezaposlenih i grad koji propada. Sada je to druga slika. Oporavlja se grad uz dosta rada i odricanja i usklađivanja realnog i potrebnog sa jasno definisanim prioritetima. Firme se oporavljaju u skladu sa savremenim tehnologijama i svetskim trendovima. Otvaraju se kompanije i radna mesta su na realnim osnovama, a to samo dokazuje da smo rešeni da Kruševac bude bolje mesto za život. Pored podrške velikim sistemima koji posluju u našem gradu, trudimo se da stvorimo uslove povoljnog poslovnog okruženja za privredne preduzetnike, odnosno male privrednike. U Kruševcu imamo preko 6000 hiljada privrednih subjekata, oni rade i doprinose.

- U poslednjih nekoliko godina, čini se da nema dovoljno građevinskih mašina za sva gradilišta? Može li se tim tempom nastaviti?

- Građevinska sezona u našem gradu traje koliko ima lepih dana, da tako kažem. Radi se non-stop. Iako je decembar radi se na više lokacija, možda bi trebalo reći da je građevinska sezona u Kruševcu faktički do prvog snega. Veliki projekti u sferi komunalne infrastrukture, kanalizaciona i vodovodna mreža, kilometri puteva su asfaltirani i rekonstruisani. Grade se poslovno-stambeni objekti, veliki broj radnika je upošljen, a to je sve znak oporavka i privrede i grada. Moguće je da fale mašine, ali tačnije je reći, da nema dovoljno radnika koji bi opsluživali te mašine. To govori podatak i sa gradilišta Moravskog koridora gde je još uvek upošljeno više od pola inostranih radnika.

-Veliki infrastrukturni projekti su realizovani. Kilometri puteva su asfaltirani. Pred nama je nova građevinska sezona, koji su prioriteti?

- Mislim da se odgovor nameće sam po sebi. Nastavićemo tim tempom. Idemo na nove kilometre. Trudimo se da sve uradimo i da izađemo u susret našim sugrađanima. Građani svoje prioritete definišu i preko mesnih zajednica dostavljaju nama, a mi se trudimo da pripremimo projektno-tehničku dokumentaciju i sredstva da odgovorimo na potrebe građana. Prioritet će biti ulice, ali i parkovi, igrališta za decu, škole, vrtići, da sada ne nabrajam. Ima puno posla i moramo sve uskladiti kako bi se tim tempom nastavilo i u narednoj godini. Moramo voditi računa da u svim planiranim radovima budu zastupljena i sela, kojih ima 101, kao i gradska sredina. Moramo uvažiti sve potrebe svih aspekata života u svakom delu našeg Kruševca.

-Broj Kruševljana koji trenutno nemaju posao se drastično smanjuje iz meseca u mesec. Beležimo optimalan broj nezaposlenih lica na osnovu broja stanovnika u gradu?

- Mnogo se radi. To smo u prethodnom i rekli. Sve to iziskuje određen broj radnika. Zato je to tako. Veliki projekti su uposlili određen broj nezaposlenih. Investitori i njihovi poslovni sistemi takođe. Sve to je dobar pokazatelj. Imamo oko 7990 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe. U glavnom su to lica iz kategorije teže zapošljivih zbog svojih godina, ali ćemo se mi i tim problemom pozabaviti. Idemo ka smanjenju broja nezaposlenih kroz proširenje postojećih kapaciteta, ali na realnim osnovama i otvaranjem novih fabričkih pogona. Potreba za radnom snagom je velika. Imamo osnova da verujemo da će se i taj broj smanjiti. Stvaramo uslove za ostanak mladih u gradu i da se školuju i da se zapošljavaju. Postoje uslovi da dolaze u naš grad i da rade. O svemu se vodi računa i nastavljamo tako, naravno i u narednom periodu.

- Moramo se dotaći i socijalne politike u gradu?

- U tom segmentu javnog života vodimo računa i mislim da možemo reći da odgovorno radimo. Svoje strategije usklađujemo sa državnim projektima i trudimo se da se uključimo u rešavanje problema iz te oblasti. Vodimo brigu i o starima i mladima. Formirali smo brojne programske dokumente kojima se trudimo da ublažimo socijalne razlike. Izdvojili smo oko 143 miliona dinara za razne socijalne ustanove od Centra za socijalni rad do Centra sa invalititetom. Inavalidi, boračka udruženja, da sad ne navodim taksativno, svi iz zone rizika i potrebe su uključeni. Imamo odgovornu populacionu politiku, Lokalni plan osnaživanja Roma i Romkinja, Lokalni akcioni plan za decu, gotovo da nema oblasti bez strateškog dokumenta sa utvrđenim prioritetima. Onoliko koliko može, grad se trudi i pomaže. Da ne ispustim Akciju treće dete, Božićne i Novogodišnje čestitke za rođenu decu . Kruševac se po odgovornoj socijalnoj politici prepoznaje. Izdavaja se za nezaposlene porodilje, mladima za vantelesnu oplodnju, zaista o svemu vodimo računa.

-Za Vidovdan, odnosno 14. oktobar predstavi se kulturni objekat odnosno pusti se u rad fabrika?

-To je, rekla bih standard za Kruševac. To su naši praznici i volimo da pokažemo građanima šta smo uradili za njih i za nas. To su centralna obeležavanja tih praznika. Moram da napomenem, da se puno uradilo i da su građani svedoci. To su kilometri asfalta, vodovodne mreže, neću da se ponavljam. Mnogo se radi i u oblasti kulture, sporta, obrazovanja, poljoprivrede i drugih sfera.

-Možete li nam ekskluzivno najaviti dolazak investitora za naredni period?

-Ne, to nije moj manir. Pre samog dolaska investitora i početka rada na omogućavanju da se investicija započne, potrebno je mnogo razgovora, dogovora, usklađivanja dokumentacije, potrebno je obezbediti podršku i Vlade i resornih ministarstava. Sve to je obiman posao u koji su uključeni brojni stručnjaci i timovi. Zato mislim da tek kada se to izvesno može reći onda ću to uraditi. Naravno da se radi i da se svi aspekti ulaganja u pojedini deo države uzimaju u ozir. Kako se mi trudimo da uskladimo razvoj svakog sela i grada, tako i Vlada vodi računa o ravnomernom razvoju svakog dela države. Kompleksno je pitanje i rešava se korak po korak. Od prvog kontakta, kada dođu inostrane delegacije do nešto konkretnijih pregovora dosta se toga uradi i izdešava. Zato nije odgovorno iznositi podatke dok su razgovori u toku. Uzdržaću se od toga,ali mogu reći da se na tome radi.

-Kako ocenjujete godinu za nama?

-Veoma uspešnom i veoma teškom. Treba realizovati budžet. Mi smo grad koji je u razvoju u poslednjih nekoliko godina. Jedan smo od retkih gradova bez dugova. Radimo i projektujemo budžet koji je iz godine u godinu razvojni. Planiramo sve a ne samo infrastrukturne radove. Sve grane privrede pokušavamo da razvijemo. Tako da, ponoviću, godina za nama, pored toga što je bila uspešna i teška bila je i veoma zahtevna. Posebno u ovom poslednjem kvartalu kada se mi kao grad, država i prostor na kojem smo, suočavamo sa energetskom i ekonomskom krizom koja je izazvana sukobom Rusije i Ukrajine i sankcijama Evropske unije. Ali ono što je važno za naš grad, imaćemo grejanje jer smo se potrudili da obezbedimo dovoljne količine energenata. Ulazimo optimistično u narednu godinu i nadam se da će biti uspešna u smislu realizacije budžeta i investicija. Godina za nama, izvršenje budžeta, realizovane investicije i obezbeđivanje sredstava za započete projekte, taj optimizam dozvoljavaju. Radićemo kao i do sada jer za Kruševac ništa nije dovoljno dobro ako nije najbolje.

RAŠKO JOČIĆ PROSLAVIO 100. ROĐENDAN

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO DOSTOJANSTVENIJEG ŽIVOTA PORODICE HEROJA

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA