BOŽIĆ – PRAZNIK RAĐANjA NOVOG ŽIVOTA, PRAZNIK DECE I DETINjSTVA, PRAZNIK RODITELjSTVA

Božić i praznici vezani za njega kod Srba se najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini. Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, učinila je da je Srba ovaj praznik protkan najlepšim verskim običajima i obredima.

Kako podseća Zorica Simić, etnolog muzejski savetnik, Božić je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, koji se slave u Pravoslavnoj crkvi. Slavi se kao dan rođenja Božijeg Sina Isusa Hrista rođenog od Svetoga Duha i Presvete Bogorodice Djeve Marije. Tog dana se slavi rođenje Hrista Bogomladenca, Malog Boga pa otuda i naziv Božić. Zato se i pozdravljamo radosnim pozdravom: Hristos se rodi! I odgovaramo sa: Vaistinu Hristos se rodi!

Proslavljanje Božića počinje Badnjim danom, kada se priprema pečenica-božitnjar, seče, a potom i unosi badnjak i slama u kuću, kada se spremaju obredni božićni hlebovi i služi badnja večera.

Na Badnji dan se seče badnjak koji je obično sekao domaćin kuće. Sa sobom je nosio bočicu vina kojom je prelivao badnjak i kolač koji je stavljao na panj od badnjaka. Takav običaj zadržao se i u porodici Kocić, gde domaćin Miloš ranim jutrom, najčešće sa drugim muškim članovima porodice odlazi po badnjak. Uveče se badnjak seče, unosi u kuću i pali. Prema običajima tokom unošenja badnjaka domaćin i domaćica, koja ga je posipala žitom, su ponegde imali rukavice na rukama. Kada badnjak malo nagori stavljao se kraj ognjišta ili na šporet. Pored njega se obično stavljao manji kolač i metalni novac. Posle unošenja badnjaka domaćin se vraćao da unese slamu. Nekada se slama prostirala po celoj kući, a kasnije se unosila u vreći koja se ostavljala ispod stola ili u korpi koja je ostavljana u ugao prostorije. Ranije, dok je domaćin prostirao slamu, deca su išla za njim i čupkala slamu i imitirala životinje uzvikujući: piju, piju, kvo, kvo...

U porodici Glavonjić slama se i sada unosi u kući, a najviše joj se raduju oni najmlađi. Nakon što se unese badnjak, u ovom domu seče se kolač i služi večera koja se sastoji od posnih jela i voća, obavezno oraha. Posle večere se, po običajima, ne izlazi iz kuće, niti dolaze gosti, a večera ostaje na sofri sve do jutra da bi se obezbedilo izobilje u nastupajućoj godini.

Na sam Božić, ujutro rano domaćin i ukućani su išli u crkvu na službu. Po dolasku kući prvo bi se omrsili mlekom, sirom i kajmakom. Rano ujutro dolazio je položajnik koji je najčešće bio unuk, zet, a vrlo retko slučajni gost. Položajnik je lomio grančicu od badnjaka, njome džarao vatru bogoradajući: koliko varnica toliko parica, ovčica, jaganjaca, zdravlja, napretka, berićeta.... Dolazak položajnika trebalo bi da donese kući i ukućanima sreću i zato svi vole da to bude osoba dobre naravi, a najčešće je položajnik dete.

Porodica Marković već godinama neguje tradiciju da položajnici u kući budu najmlađi članovi šire porodice, jer smatraju da deca donose najviše radosti. Za njih se pripremaju pokloni i posebno mešeni kolači. Na ovaj praznik, domaćica kuće priprema i česnicu koju mesi od projinog brašna i u nju se obično stavlja razno zrnevlje: pšenicu, kukuruz, dren i metalni novčić. Okupljeni oko porodične trpeze, Markovići sa svojim položajnicima lome česnicu na delove pa se po tome ko je šta dobio u svom komadu česnice proriče ko će biti zdrav ko dren, ko će imati berićeta, a ko para. Tog dana, kako kažu, započnu i po koji posao, a celog dana u kući vlada praznična i radosna atmosfera.

Ovo je period i kada se razmenjuju prigodne čestitke u kojima se izražava želja za blagostanjem, srećom i uspehom, a sve te želje, kaže Zorica Simić, etnolog, su u suštini ostale iste:

Slava Bogu na visini

A na zemlji mir

Među ljudima dobra volja! (Božićna crkvena pesma)

HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!

RAŠKO JOČIĆ PROSLAVIO 100. ROĐENDAN

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO DOSTOJANSTVENIJEG ŽIVOTA PORODICE HEROJA

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA