ČUVAR KULTURNOG I ISTORIJSKOG NASLEĐA LAZAREVOG GRADA

U kruševačkom Narodnom muzeju, nedavno je održano veče zavičajne istorije pod nazivom „U vremenu starog Kruševca“, posvećeno istraživačkom radu hroničara Miloša Stojadinovića.

Nedavno ste obeležili deset godina istraživačkog rada „Tragovima starog Kruševca“ , kako je sve to počelo, da tako kažemo i gde su vas za ovih deset godina dovela istraživanja?

-Još u detinjstvu me je interesovala srpska istorija, naročito lokalna. Moj otac je čuvao jednu monografiju o Kruševcu i ja sam voleo da je prelistavam i čitam tekstove o našem gradu, diveći se fotografijama na kojima se nalazio stari Kruševac. Ali, još veće interesovanje raslo je dok sam bio na privremenom radu u Francuskoj. Divio sam se očuvanom i negovanom kulturnom nasleđu koji oni imaju. Posebnu pažnju privlačili su mi zamkovi kojih u dolini reke Loare ima preko 30. Francuzi su to odlično iskoristili ulažući u turizam i promovisanju istorije i definitivno nisu pogrešili. Danas sva ta mesta obilaze milioni turista. Posebno bih izdvojio zamak u gradiću Somir i jedan od najvećih zamkova na svetu - u gradu Karkason. Kao iz bajke! Često sam tada razmišljao o svom rodnom Kruševcu i njegovoj bogatoj istoriji i obećao sebi da kada se vratim u svoj zavičaj napravim kolekciju knjiga o Kruševcu. Tako se i desilo. 2011. godine vratio sam se u Kruševac i tako je sve počelo. Ta neizmerna ljubav prema rodnom gradu u početku je stvorena osnivanjem fejsbuk stranice "U vremenu starog Kruševca". U Istorijskom arhivu u Kruševcu razgledao sam stare fotografije, digitalizovao ih i objavljivao na svojoj stanici. Tu sam upoznao i hroničare koji su se bavili istraživanjem porekla i učio od njih kako se to radi. Tako se stvarao moj rodoslov, ali i rodoslov celog Pasjaka, mesta mojih predaka. Prvi rezultat od početka istraživanja bila je knjiga "Pasjak"- lična karta tog sela koju sam radio po uputstvima Odbora za hronike sela pri SANU. Interesovanje meštana je bilo veliko, ali i onih koji se interesuju za takvu tematiku. Vođen uspehom ove hronike sela, ali i tada već popularne fejsbuk stanice "U vremenu starog Kruševca", nastavio sam sa istraživanjem arhivske građe i stare štampe. Kada bih nešto zanimljivo pronašao o našem kraju voleo sam da to podelim sa svojim prijateljima, ali i pratiocima fejsbuk stranice. Tako sam delio svoju radost sa svima, a posebno sa hroničarima Miloradom Sijićem, Dragišom Milosavljevićem, Slobodanom Nikolićem i drugima. Zajedničkom saradnjom sa g. Slobodanom Nikolićem stvorene su knjige "Dnevnici iz Velikog rata" i "Kruševac u Velikom ratu", kojom smo se, 11. novembra 2018. godine, svečanom promocijom odužili gradu Kruševcu povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Nastavio sam sa istraživanjem i na terenu. Kada su ljudi saznali čime se bavim, obraćali su se da im pomognem u pronalaženju njihovih predaka, ali i dolazio do interesantnih istraživanja. Tako sam, 2016. godine, u Zdravinju, rodnom selu moje majke pronašao jedan interesantan srednjevekovni spomenik. Slobodan Nikolić me je uputio na njega, a ja ne znajući o čemu se radi, rešio sam da se uverim. Pošto nisam vešt u čitanju srednjevekovnih natpisa, ovaj "kamen" sam fotografisao i uputio se u Narodni muzej gde sam potražio stručnu pomoć. Tu moram da pomenem da je zahvaljujući arheologu Marinu Bugaru i profesoru Branislavu Cvetkoviću iz Jagodine, natpis potpuno iščitan i tada sam saznao da se radi o "rabu Božijem Petru, sinu Garaševom" iz 1474. godine. Kada su to Zdravinjci saznali obratili su mi se i uputili na drugi koji je služio kao kamen međaš. Arheolog Marin Bugar i ja otišli smo i na licu mesta uverili. Kasnijim iščitavanjem utvrdio je da je nadgrobnik "rabe Božije Marije Bogoslave" iz 1292. godine. Dakle, u pitanju je vreme kralja Milutina i ovo značajno otkriće nam govori o prvim tragovima pismenosti našeg naroda iz tog perioda, ali i našeg postojanja na ovim prostorima. Stručnjaci kažu da je ovo najiščitaniji srednjevekovni natpis i najstariji u ovom delu Srbije. To je za mene fascinantno i ponosan sam što sam dao svoj skromni doprinos kako bi stručnjaci dali svoje mišljenje. Danas Zdravinjci ponosno čuvaju ova dva "kamena" u porti crkve Svetog Đorđa koja su svedoci postojanja naselja na ovom prostoru.

Na šta su istraživanja konkretno bila bazirana?

Istraživanja su se, uglavnom bazirala na arhivskog građi, staroj štampi, ali i "izlascima na teren".

Kako je uspeo „stari Kruševac“ da zaintrigira mladog dečka da pođe tim putem?

Sve te stare fotografije na kojima su se nalazila stara zdanja, većinom danas ne postoje, privukla su moju pažnju i divio sam se arhitekturi našeg starog grada. Fotografije sam proučavao pronalazeći informacije o svakom zdanju. Tako sam se posvetio starom Kruševcu, ali se kao mladić nisam odrekao mladalačkog života i izlascima. Jedino što sam možda bio neshvaćen jer većini te mlađe populacije istorija nije zanimljiva tema za razgovor.

Predstavili ste nedavno i knjigu „Zanimljiva Čarapanija“ , o čemu ona tačno govori?

Knjiga "Zanimljiva Čarapanija" nastala je zahvaljujući dugogodišnjem prelistavanju stare štampe u kojoj sam pronalazio zanimljive tekstove o Kruševcu i stanovništvu. Priče su bile interesantne i novinaru RTK Slavoljubu Markoviću, pa smo ih u emisiji "Opušteno" predstavljali gledaocima svakog petka od 2016. godine. Kako je broj zanimljivih priča rastao sve više, odlučio sam se da iste publikujem i na taj način sačuvam od zaborava. U njoj čitaoci mogu pročitati priče o neobičnom dvoboju između dva najbolja prijatelja, ratu između meštana Bresnog Polja i Konjuha oko rečnog ostrva, dečaku koji je pobegao od kuće jer su mu roditelji zabranili da čita knjige, kako je Kruševac dočekao Dragoljuba Aleksića, najjačeg čovek Jugoslavije, "Zlatnoj groznici" u Zdravinju, kruševačkoj verziji "Jazavca pred sudom" i još mnogo zanimljivih priča donosi "Zanimljiva Čarapanija". Ova knjiga ima i svoju misiju, a to je da sav prihod od prodatih knjiga ide u humanitarne svrhe za našu sugrađanku Katarinu Arsić, studentkinju francuskog jezika kojoj je novac neophodan za sigurniji korak.

Poznati ste takođe i po Fejsbuk stranici „U vremenu starog Kruševca“ , po zanimljivim i fotografijama , neviđenim do sada…. Kakva je rekacija građana?

-Istoriju našeg grada mlađa populacija učila je preko tih starih fotografija i upravo preko fejsbuk stranice "U vremenu starog Kruševca". Nisam ni jednog trenutka razmišljao da li grešim u tome i da je ta moja ideja uzaludna. Možda je ova moja misija i najbolji način da mladi upoznaju istoriju svog grada na jedan drugačiji način, ali i starije generacije koje se prisećaju tih vremena. Neki su bili svedoci, neki su slušali priče o starom Kruševcu, a zajedničko je da svi na neki način prolazimo kroz vremeplov starog Kruševca. Fotografije koje postavljam nisu moje već raznih kolekcionara, ustanova i pratioca stranice koji su iste ustupili i podelili sa svima. Tako sada posedujem digitalnu "riznicu" starog Kruševca koja sadrži preko 3.500 fotografija. Mnoge su se našle u raznim publikacijama, na izložbama, filmovima. U saradnji sa Idejnet klubom i Gradskom upravom 2014. godine napravili smo na autobuskim stajalištima izložbu starih fotografija i zanimljivosti tipa "Da li ste znali". Postojao je i portal slikekrusevca.com na kom sam takođe objavljivao isti sadržaj kao na fejsbuk stranici, ali je "U vremenu starog Kruševca" bila ta koja je opstala i ostala popularna do današnjih dana. Kao što možete primetiti priče o starom Kruševcu plasirane su na više načina i u saradnji sa svima koji su imali istu nameru, a to je da bogatu istoriju ovog grada promovišemo na najbolji i najpozitivniji mogući način. Da nije bilo pozitivne reakcije sugrađana verovatno bih sva ova saznanja zadržao za sebe.

Kako danas vi vidite grad Kruševac, a kako u budućnosti?

Kruševac je danas moderan grad. Posebno se radujem jer mladi uglavnom ostaju da žive u njemu. Moja najveća želja bila je da živim i radim u svom gradu i srećan sam zbog toga i zato sve ovo radim i poklanjam mu od srca. Toliko kao pojedinac mogu. Budućnost Kruševca treba da bude svetla i verujem u to da će biti, ali kada idemo u budućnost prošlost ne smemo da zaboravimo. Bez brižljivog čuvanja kulturnog nasleđa, nema nam ni lepe budućnosti, a to znači da čuvamo crkvu Lazaricu, Lazarev grad, našu Bagdalu, Slobodište i sva stara zdanja koja su ostala u gradu i okolini. To su simboli našeg carskog grada koje su nam preci ostavili u amanet na čuvanje.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Kada imate podršku sa raznih strana onda je dosta i planova, ali ću ovog puta biti skroman u davanju ovog odgovora. Biće sigurno još interesantnih priča i publikacija. Neke ideje će doći iznenada kao i sve do sada što sam uradio, ali će sigurno biti nešto čime bi svaki Kruševljanin trebalo da se ponosi.

Koja je poruka našim čitaocima?

Čuvajmo kulturno nasleđe ovog grada i sećanje na njegovu slavnu prošlost! Živeo Kruševac!

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO DOSTOJANSTVENIJEG ŽIVOTA PORODICE HEROJA

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA

POTPISAN UGOVOR O SARADNJI GRADA KRUŠEVCA I ORGANIZACIJE HELP: NOVA PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU I SAMOZAPOŠLJAVANJU