NEKADAŠNjI UREDNIK I DIREKTOR LISTA POBEDA-MIOMIR RISTOVIĆ HARI-GOSPODIN BEZ KRAVATE

"Pobedu" su uređivali mnogi i među svim urednicima bilo je zaista vrsnih poznavalaca novinarskog zanata. Od svakog se moglo dosta toga naučiti, ali jedan, jedinstven, ne samo kao urednik, već kao čovek , ne samo kao novinar, već kao ljudina (u svakom, pa i fizičkom smislu) bio je "veliki" Miomir Ristović Hari.

Najbolji sagovornik koga su ikada sreli, reći će svi oni koji su bar jednom sa njime razgovarali, a oni koji su imali sreću da ga poznaju i sa njime rade i danas ga se sećaju sa smeškom, jer je bio pun ljudske topline. Njega se nisu plašili njegovi radnici i saradnici, njega su iskreno i istinski voleli, a koliko je bio pažljiv govori i podatak da je tiho ulazio u prostoriju za "prelom" lista, skoro na prstima, da ne poremeti proces rada, prilazio, pomilovao po kosi najčešće najmlađeg u timu i tiho odlazio. Vraćajući vreme unazad mi koji smo sa njime radili pitamo se često da li je bilo moguće ne primetiti ili ne obratiti prati pažnju na tolikog čoveka ( prim. aut.- bio visok nešto manje od 2 metra i težak preko 120 kila). Koliko je bio korpulentan, činilo nam se da mu je srce bilo još veće.

Ovaj pesnik, esejista, novinar, boem u pravom i izvornom smislu te reči rođen je 1938. godine, a preminuo na Preobraženje 19. avgusta 2001. godine, u Kruševcu. Rano je ostao bez oca, a brigu o njegovom školovanju i vaspitanju su preuzeli majka Mirjana, deda i baba. Hariju je bilo sve dozvoljeno, a on nikada ništa nije zloupotrebio. Pored svoje porodice koju je obožavao, otac je triju kćeri, voleo je i sve ljude koje je poznavao. Bio je i ostao narodni tribun i čovek koji nikada nikoga nije mrzeo, a hteo je svakom da pomogne. Nekada je njegova lepa reč više značila od bilo kakve materijalne pomoći. Hari je bio dobroćudni boem.

Nikada nije napravio nikakav ispad jer mu to nije dozvoljavala njegova kultura i njegova narav. Mnogo je čitao i pisao, ali malo je ostalo pisanog traga od njega. Pisao je drugima predgovore i recenzije. Deo svoje ogromne biblioteke sa nekoliko hiljada knjiga poklonio je kruševačkoj biblioteci, Gimnaziji, biblioteci u Brusu, Beloj Vodi i Gerontološkom centru. Kruna njegovog literarnog stvaralaštva je knjiga ,,Između mojih krovova".

Hari je pomagao sve mlade talente iz grada, a i sela, koji su bili odvažni da se zapute na neizvesni put umetničkog stvaralaštva. Uvek je bio uz one koji počinju, uz one kojima nedostaje podrška, bio je čovek velikog srca, više je mislio na druge, a na sebe manje, tako da ga mnogi pamte kao čoveka koji je zapalio mnoge iskre svih vidova umetničkih stvaralaštava.

Hari je bio čovek, koji je bio svačiji prijatelj, koga su svi svojatali, čovek velikog srca i velikog razumevanja. Gde bi god otišao, Hari je želeo da sazna što više o ljudima, običajima, mentalitetu i sve što bi za mnoge od nas bile beznačajne sitnice. Od svega toga, on je kasnije, sklapao svoju sliku o toj sredini i davao joj nepogrešivi pečat koji trajno ostaje. Posebno do izražaja, njegova ljudska širina je došla kada je u isto vreme obavljao funkciju podpredsednika opštine Kruševac i direktora RTK i lista ,,Pobeda". Tada je svakog primao sa dužnom pažnjom i upotrebio bi sve svoje moći, da pomogne u rešavanju nekog problema.Umeo je uvek da prepozna prave vrednosti i da im pruži nesebičnu podršku.

Po njegovom upokojenju, mi koji smo dobili zadatak da sredimo njegovu kancelariju, knjige, privatnu arhivu da predamo porodici pored obilja knjiga, zbirki pesama poznatih i autora za koje niko nije čuo, našli smo i desetak uramljenih fotografija sa decom iz romskih mahala. Njima je često kumovao, a oni su ga zbog specificnog izgovora zvali "naš bata Kara". Niko, sem njegovih najbližih saradnika, nije znao za ova kumstva, a brojnima je pomogao da se iškoluju, zaposle, ostvare porodice i postanu ugledni članovi društvene zajednice. Voleo je muziku, ali onu boemsku, a njegova pesma koju smo u sećanje na ovog dobričinu naručivali na zabavama bila je "Nisam te se nagledao nisam te se naljubio....." Zaljubljenik u lepo pisanu i izgovorenu reč na poklon nije primao ništa osim knjiga i to onih koje nisu otvarane, jer je želeo da korice svakog štiva otvori lično po prvi put. To je bila njegova mantra i oni koji su radili sa njim često su imali priliku da mu poklone knjigu, ali bez posvete, kako ne bi narušili ovo pravilo.

Ljude nije delio, za njega nije bilo dobrih i loših, samo malo više i manje dobrih. Sa pijetetom je besedio i sa akademicima i sa čistačicama, sa kojima je redovno u svojoj kancelariji pio kafu tačno u pet sati. Valjda je aludirao na engleski običaj-čajanka u 5. Nikada nikome nije govorio iza leđa, a ako bi ga nekad neko povredio uvredu nije uzvraćao, samo bi pogladio svoje guste brkove, bez ijednog grča na licu. Bilo je i onih koji su želeli da manipulišu, ali je i njima praštao i verovao .....do beskraja. Onda kada bi uvideo neku ljudsku slabost, oličenu u sitnoj prevari nikada nije otkrivao da je još unapred znao u čemu je stvar.

Samo je govorio-"šta ću takav sam i izgleda da ću umreti kao klen". Upokojio se na Preobraženje, a na dan njegove sahrane gradske cvećare i tezge na pijacama rasporodale su svo cveće, praveći bukete i vence onima koji su krenuli da mu odaju poslednju poštu.

Ako, a u to duboko verujemo, jer svi su novinari pomalo lucidni, Hari sa nekih drugih, nebeskih, redakcijskih prostora bude čitao ovaj tekst, verujemo da će mu se nasmešiti brk, jer "Pobeda" još uvek živi, beleži, neguje lepotu pisane i izgovorene reči, leksičku i fonetsku kulturu i tačnost, koja je za njega bila osnov usmene i pismene besede.

"Pobeda" danas ima novu čitalačku publiku, pa oni mlađi koji ga nisu poznavali imaju priliku da ovim putem upoznaju gospodina koji je uvek nosio leti košulje, zimi bi pride dodavao i džemper, nije patio od modne etikecije, niti bilo kog drugog pomodarstva, a bio i ostao čovek etiketa, dobroćudni gospodin bez kravate, čovek enciklopedija, tihi pesnik i večiti zaljubljenik u novinarstvo.

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA

POTPISAN UGOVOR O SARADNJI GRADA KRUŠEVCA I ORGANIZACIJE HELP: NOVA PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU I SAMOZAPOŠLJAVANJU

SAJAM OBRAZOVANJA I PROFESIONALNE ORIJENTACIJE U KRUŠEVCU OKUPIO BUDUĆE SREDNJOŠKOLCE