IZBORI 2023: DR BOBAN KOSTIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U VLADI SRBIJE: POLJOPRIVREDNICI MOGU VIŠE DA KORISTE FINANSIJSKE PODSTICAJE

Obavljate funkciju državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. O Vašem radu poljoprivrednici Rasinskog okruga imaju samo reči hvale. Da li Vam to otežava rad, ili je stimulans koji Vas pokreće da postignete sve što ste obećali?

-Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam deo tima ministarke Jelene Tanasković. Funkcija državnog sekretara je za mene veliki izazov i zadovoljstvo. Na izvoru sam informacija kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Uvek sam dostupan svima koji žele da dobiju neku informaciju, ili uputstvo iz oblasti poljoprivrede. Pri tome dajem sve od sebe. Na terenu pažljivo saslušam svakog poljoprivrednika. Naravno, to mi je stimulans više u ostvarenju postavljenih ciljeva. Već na terenu pokušavam da rešim neki njihov problem, a kada to nije moguće - postižemo dogovor kako dalje postupati. Ono što obećam to i ispunim. Ministarstvo u kome radim je najveće u Vladi Srbije. Ima više uprava, koje su bitan oslonac za poljoprivredu i poljoprivrednike, kao i onima u oblasti vodoprivrede i šumarstva. Posebno bih izdvojio Upravu za agrarna plaćanja, za koju su zainteresovani poljoprivredni proizvođači.

Vaš politički angažman započeo je upravo odbornički mestom u Skupštini grada. Sada ste na listi „Aleksandar Vučić – Kruševac ne sme da stane“. Kako bi sebe predstavili svojim budućim glasačima?

U više mandata sam bio odbornik u Skupštini grada Kruševca, što mi je i sada važno u ostvarivanju funkcije koju obavljam. Tome doprinosi i činjenica što sam već 24 godine i predsednik Mesne zajednice – Čitluk, mestu u kojem živim sa porodicom. Kako je i nauka u ovoj oblasti vrlo važna, moram da spomenem da sam koautor knjige „Higijena pasa i mačaka“ u prihvatilištima. Koautor sam i više stručno-naučnih radova iz oblasti veterine, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Smatram da sve to doprinosi mom nastojanju za efikasnije rešavanje problema u oblasti poljoprivrede. I zato mi je velika čast što sam na toj, ubedljivo najkvalitetnijoj izbornoj listi – „Aleksandar Vučić – Kruševac ne sme da stane“.

Možete li da ocenite stanje u poljoprivredi u našem kraju?

Agro-ekološki uslovi našeg područja omogućavaju raznolikost u poljoprivrednoj proizvodnji. Ravničarski deo, koji zaokružuju vodotoci Zapadne Morave, Rasine, Južne Morave i Velike Morave, pogoduje povrtarskoj i ratarskoj proizvodnji. Tu je jako izražena proizvodnja sadnog materijala voćaka i vinove loze nadaleko poznatih. One su pretežno locirane u atarima sela na levoj obali Zapadne Morave, od Trstenika do Stalaća. Brežuljkasti delovi kruševačke i trsteničke kotline idealni su za proizvodnju voća i grožđa. Aleksandrovačka Župa je biser Rasinskog okruga. Čuvena je po proizvodnji dobrih vina. Brdsko-planinski predeli na obroncima planina Kopaonik i Jastrebac karakteristični su po stočarskoj proizvodnji, ali i po proizvodnji maline i kupine.

Da li ćete se kao odbornik na listi „Aleksandar Vučić – Kruševac ne sme da stane“ zalagati za poboljšanje uslova poljoprivrednika i da li ćete se postarati da se pokrenu stvari sa mrtve tačke kada je u pitanju opstanak mladih na selu?

-Poljoprivredni proizvođači moraju biti ažurniji ukoliko žele da koriste podsticaje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Redovno treba da prate javne pozive . To znači da treba da budu dobro informisani o uslovima i načinu ostvarivanja prava na subvencije. Pravilnici koji regulišu tu materiju se objavljuju na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, kao i na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Platforma „E-agrar“, koju je od februara ove godine uvelo Ministarstvo poljoprivrede, olakšalo je poljoprivrednicima da registruju svoja gazdinstva i da brže podnose zahteve za subvencije. Tako je obezbeđena i njihova puna transparentnost. Poljoprivrednik za kratko vreme može da podnese zahtev bez kontakta sa zaposlenima u Upravi za agrarna plaćanja. Tu je i važna ušteda vremena prilikom obrade zahteva. Brže se odobrava isplata, smanjena je mogućnost greške prilikom podnošenja zahteva. Nema više gubljenja vremena za papirna dokumenta na raznim šalterima. Time se smanjuju i troškovi postupka za obe strane. U cilju obuke i informisanja, poljoprivredno-savetodavne službe, matične organizacije i lokalna samouprava moraju da daju veći doprinos u transferu znanja i informacija, a poljoprivrednici da se češće njima obraćaju za pomoć. To je jako važno i za ostanak mladih na selu. Siguran sam da će njihovo efikasnije korišćenje poljoprivrednih podsticaja značiti mnogo veće šanse za njihov ostanak i bolji život na selu.

- Ipak, šta se još može preduzeti za povratak i ostanak školovanih mladih ljudi na selu?

U visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope, koje su i agrarne velesile, podrazumeva se da se poljoprivredom bave visoko obrazovani ljudi i tu postoji standard. U Srbiji je, na žalost, redak slučaj vraćanja mladih na roditeljsko imanje posle završenog fakulteta. A, moguće je da upravo oni unapređuju poljoprivrednu proizvodnju, da projektuju negovanje novih kultura i da svake godine podižu lestvicu po ostvarenim prinosima. Većina njih se opredeljuje za ostanak u većim gradovima, da svoju sreću traži u nekoj međunarodnoj kompaniji, ili državnoj instituciji, koja zapošljava inženjere agronomije. Ipak, situacija se polako menja, tj. popravlja. I kod nas se mladi, kao i u zapadnoj Evropi, mladi školuju za ostanak na selu. Kroz razne podsticaje mi im pomažemo da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Naravno, poznato je da bez jake poljoprivrede nema ni jake Srbije. Mi smo zemlja u kojoj ima dosta usitnjenih poseda. Jedan od načina za promenu na bolje je udruživanje u zadruge radi efikasnijeg plasmana proizvoda. To je savremeni, odnosno tržišni način poljoprivredne proizvodnje. Članovi zadruga mogu da ostvaruju svoju tržišnu poziciju kroz inovacije i da tako olakšaju pristup resursima. Zadruge su početak priče za spas srpskog sela i povratak mladih na selo.

- Može li se i u Kruševcu pokrenuti inicijativa za davanje subvencija na gradskom nivou?

- Gradska uprava pomaže poljoprivrednicima subvencionisanjem osiguranja useva, ali i raspisivanjem javnih konkursa , od kojih su najpopularniji oni za poljoprivrednu opremu i mehanizaciju. Sam budžet grada za poljoprivredu 2023. godine iznosi 65,6 miliona dinara. Nikada nije bio veći. Namenjen je isključivo poljoprivrednoj proizvodnji. Ipak, pored samog iznosa budžeta, važne su mere praćenja kako se ta sredstva troše. Najbitnije je da sredstva troše na poljoprivrednu proizvodnju direktno. To je i najbolja pomoć poljoprivrednim proizvođačima. Mi pratimo šta je to što u datom trenutku najviše treba poljoprivrednicima . Pratimo i tržište , pa na osnovu svega određujemo budžet. Dakle, na osnovu svega što sam rekao, jasno je da sam uveren da mogu i dalje značajno da doprinosim razvoju poljoprivredne proizvodnje u Rasinskom upravnom okrugu. Za to uverenje imam dovoljno kvalifikacija i energije za reševanje problema na putu razvoja. I, na kraju, da naglasim ono s početka da bez jake poljoprivrede nema ni jake Srbije.

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA

POTPISAN UGOVOR O SARADNJI GRADA KRUŠEVCA I ORGANIZACIJE HELP: NOVA PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU I SAMOZAPOŠLJAVANJU

SAJAM OBRAZOVANJA I PROFESIONALNE ORIJENTACIJE U KRUŠEVCU OKUPIO BUDUĆE SREDNJOŠKOLCE