IZBORI 2023: DANAS SMO ZEMLJA ČIJA SE REČ ČUJE I POŠTUJE U SVETU

PETAR PETKOVIĆ, DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU

Uzimajući u obzir da imate rodbinske korene u Kruševcu, pre nego što razgovor krenemo u pravcu aktuelnog političkog trenutka i obaveza koje kao direktor Kancelarije za KiM imate, kao nostalgičari pitamo Vas koliko često posećujete Kruševac, kako Vam on sada izgleda i koja su to omiljena ili obavezna mesta koja posetite u Rasinskom okrugu?

Trudim se da, koliko mi obaveze dozvoljavaju, da posećujem svoj rodni kraj odakle potičem i sa očeve i sa majčine strane. Trudim se i da porodično dolazim u Kruševac, tako da i moja deca znaju odakle vuku korene. Ponosan sam kako Kruševac danas izgleda, dostojan svojih predaka i na ponos današnjim generacijama koje mogu da vide koliko se Kruševac drastično na bolje promenio za poslednjih 10 godina. Tako da danas, za Kruševac ne samo da govorimo da je carski grad, nego to možemo i da vidimo. Vodi se računa ne samo o gradskom jezgru, već i o brojnim selima u Rasinskom okrugu. Veliki iskorak je briga o ljudima koja se pre svega ogleda u novim putevima, vodovodnoj mreži, kanalizaciji, ali i brojnim drugim infrastrukturnim projektima koji su učinili da Kruševac postane jedan od najznačajnijih centara u Republici Srbiji i zato Kruševac ne sme da stane. Dolazak velikog broja stranih investitora, otvaranje fabrika i novih radnih mesta, izgradnja Moravskog koridora, učinili su da je Rasinski okrug danas jedno veliko gradilište u kojem se svakoga dana povećava standard njegovih žitenja. Ljudi i njihova vizija su ti koji menjaju stvari na bolje, a pokretači svih tih promena u Kruševcu su predsednik Aleksandar Vučić i ministar Bratislav Gašić, kao i odgovorno gradsko rukovodstvo.

Osim grada koji se razvija u privrednom , sportskom i kulturnom smeru, Kruševac postaje značajan duhovni centar, a brojne crkve i manastriri sve češće su mesta posetilaca, hodočasnika, a obilasci su i rute turističkih poslenika. Obzirom da ste diplomirali na Bogoslovskom fakultetu, pored toga što ste i doktor političkih nauka, koji Vas sakralni objekat u Rasinskom okrugu najviše impresionira i gde bi ste zasigurno odveli svoje goste?

Kruševac je bio politički centar srednjovekovne Moravske Srbije, a ono što danas nazivamo Rasinskim okrugom bilo je centar duhovnog života naše zemlje u vreme kada se formira kosovski etos u čijem centru je ličnost svetog kneza Lazara. Reč je dakle o delu Srbije koji je organski i neraskidivo vezan sa Kosovom i Metohijom i mestom na kojem je formirana suština našeg nacionalnog bića. Ako bih od svog nasleđa naše istorije i duhovnosti u Rasinskom okrugu trebalo da izdvojim jedan, to bi svakako bila Ljubostinja, ne samo zato što je ovaj manastir biser naše pravoslavne arhitekture, već zato što je to mesto na kojem naša istorija postaje takoreći opipljiva. Sama pomisao na to ko je sve hodio tim manastirom, dovoljno svedoči o snazi i veličini našeg naroda.

Na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju postavljeni ste pre tri godine. Situacija Vam nije nepoznata, jer ste pre toga bili zamenik direktora. Za one koji nisu upućeni u pravno-tehničke poslove Kancelarije za Kosovo i Metohiju pojasnite našim čitaocima šta su njeni osnovni zadaci i ciljevi?

Prema uredbi Vlade Srbije kojom je Kancelarija formirana, njen zadatak je da sa bavi funkcionisanjem naših institucija na terenu; zatim pitanjima koje život znače, kao što su obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika, kultura, infrastruktura, lokalne samouprave; zatim da pomože Srpskoj pravoslavnoj crkvi na terenu; da se bavi obnovom i zaštitom duhovnog i kulturnog nasleđa. Posao nam je i da pružamo finansijsku, pravnu, tehničku i kadrovsku pomoć u svim oblastima značajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije... To je samo deo naših nadležnosti, uz veoma odgovorne obaveze koje kao glavni pregovarač Beograda na tehničkom nivou imam u procesu dijaloga u Briselu. Redovno o svom radu podnosimo izveštaj Skupštine Srbije, i građani mogu da se u tim prilikama, ali i posredstvom našeg veb-sajta detaljnije upoznaju sa delokrugom našega rada. Kada se sve ovo sublimira, naš osnovni i prevashodni cilj i obaveza jeste da učinimo sve da poboljšamo život našeg naroda u pokrajini.

Javnosti je poznato Vaše učešće na brojnim međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama, okruglim stolovima i tribinama, koje se u većini slučajeva bave međunarodnim odnosima. Pored toga izlagali ste i autorske radove iz oblasti evropskih studija i drugih aktuelnih međunarodnih tema. Kako danas Srbiju vidi međunarodna javnost po Vašem mišljenju?

Srbija je nažalost do 2012. godine bila zemlja na kolenima, bila je uništena ekonomski i politički, vojni i bezbednosni resursi su nam bili potpuno opustošeni, fabrike zakatančene, ljudi bez posla, dok smo u međunarodnim odnosima dovedeni gotovo do kolonijalnog statusa kada se o svim važnim državnim pitanjima odlučivalo u stranim ambasadama. Onog trenutka kada su odgovornost za Srbiju preuzeli predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka Srbija je počela da se razvija i da napreduje u svim segmentima našeg društva. Nakon 11 godina, danas smo zemlja čija se reč čuje i poštuje u svetu, a u regionalnim okvirima smo nesumnjivo primer uspeha i neko ko je postao motor razvoja na celom Zapadnom Balkanu. Taj preokret se nije dogodio spontano, već je rezultat suštinske promene pristupa politici i nesumnjivo je za to najzaslužniji predsednik Aleksandar Vučić, odnosno njegova strateška vizija i državnička ozbiljnost. Srbija u strateškom smislu ostaje na putu ka EU, međutim nismo kao u vreme DOS-a u položaju potpune zavisnosti i potčinjenosti, već vodimo samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku koja ne ostavlja van sfere našeg interesovanja naše prijatelje ni na istoku ni na zapadu. Srbija se takođe nalazi na putu vojne neutralnosti koja je izraz slobodarskog duha našeg naroda. Upravo nam je takva politika omogućila i da se mnogo snažnije i efikasnije borimo za zaštitu svojih državnih i nacionalnih interesa. Svet je u eri dinamičnih promena i sebi smo stvorili prostor da imamo jedinstven i samostalan strateški osvrt na sutrašnjicu i to u vremenu kada samo mali broj zemalja u svetu može da se pohvali svojom nezavisnom politikom.

Ono što je poznato široj javnosti jesu neprekidni , dugi diplomatski razgovori oko pitanja Kosova i Metohije. Aktulena vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nesalomiva je u stavu da sačuva Kosovo i Metohiju, stanovništvo koje tamo živi. Na kolike prepreke nailazite, šta je sa Zajednicom srpskih opština, kako prevazilazite i koje načine koristite da bi suzbili veliku lažnu medijsku kampanju, koja teži da Srbe na Kosovu predstavi kako nasilnike?

Mi nemamo drugi način nego da se protiv nepravde i laži borimo pravnim argumentima i istinom, i za takav odgovoran nastup Srbije povremeno sluha imaju čak i oni koji prema Kosovu i Metohiji zastupaju sasvim drugačiju politiku od naše. Predsednik Vučić je nebrojeno puta jasno i glasno poručio i stranim centrima moći i građanima Srbije da ne namerava da na bilo koji način prizna samoproglašeno Kosovo, i začudo mora da to ponavlja iznova i iznova, pre svega zbog neodgovornih pojedinaca u srpskoj opoziciji koji brutalno, i u interesnoj simbiozi sa Aljbinom Kurtijem i njegovim sponzorima, nastoje da stvore razdor u samoj Srbiji i tako podriju borbu za naše ključne državne i nacionalne interese. Zajednica srpskih opština je neophodan uslov opstanka Srba na Kosovu i Metohiji i zato se za nju snažno borimo. Ona mora biti prvi suštinski korak ka obezbeđivanju neohodnih kolentivnih prava za srpski narod u pokrajini, garant njihove bezbednosti i temelj ostanka i opstanka srpskog naroda. Međutim, 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Priština odbija da ispuni ovu obavezu čiji je garant sprovođenja Evropska unija, a Aljbin Kurti svakodnevno ruši i poništava sve preuzete obaveze iz dijaloga. U njegovoj velikoalbanskoj ideologiji nema mesta za Zajednicu srpskih opština.

Ne treba sumnjati da su diplomatski, posebno pregovarački sastanci teški. Koliko je dilomatskih veština i strpljenja potrebno da mirne glave iznasete svoje stavove, da odbranite Srbiju i narod u južnoj pokrajini? Kako dokazujete i argumentujete kako Srbi danas tamo žive?

Pregovori u Briselu nikada nisu laki, ali koliko god da je i nama lično teško i iscrpljujuće da i po deset sati pregovaramo, uvek sam mišljenja da je bolje da probleme rešavamo za pregovaračkim stolom nego da ih imamo na terenu. Briselski pregovori su prvenstveno značajni jer smo tako godinama čuvali mir za srpski narod na Kosovu i Metohiji, a opet s druge strane omogućili Srbiji da se ekonomski razvija i napreduje. Taj ekonomski boljitak su svakako osetili i Srbi na Kosovu i Metohiji koji danas zahvaljujući punoj državnoj kasi imaju finansijsku pomoć i specijalni investicioni program kakav nije postojao u poslednjih 40 godina. I pored svih napora države Srbije da svome narodu, usled brojnih administrativnih prepreka Prištine, obezbedi život dostojan čoveka u 21. veku, bezbednost i sloboda još uvek ostaju glavna goruća pitanja koja okupiraju naš narod. Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji je postao gotovo nemoguć. Institucionalno nasilje i ogoljeni teror Aljbina Kurtija doveo je do toga da je 13,5 odsto Srba napustilo sever KiM. Dakle, reč je o etničkom čišćenju srpskog naroda koje Kurti sprovodi uz svakodnevno zastrašivanje, progon i hapšenje naših ljudi. Prisustvo Kosovske policije i specijalaca s dugim cevima na severu KiM ima za cilj da se taj prostor naše pokrajine okupira, a narod natera na prihvatanje lažne države Kosovo. U tu svrhu, Kurti je u aprilu organizovao i nedemokratske izbore koje su Srbi bojkotovali, a nakon kojih četiri lažna albnaska gradonačelnika sprovode antisrpsku politiku i donose odluke na štetu srpskog naroda na severu. Ništa bolje nije ni južno od Ibra gde se svakodnevno dešavaju različiti incidenti i napadi na Srbe, pljačkaju srpske kuće, skrnave naši grobovi i crkve, a srpski narod drži u izolaciji. Pored svega toga, mi smo uspeli da u srpskim sredinama sačuvamo naše srpske institucije, obezbeđujemo redovne plate, penzije i sva socijalna davanja, ulažemo u izgradnju značajnih infrastrukturnh projekata, otvaramo nova radna mesta i u zdravstvu, školstvu, obezbeđujemo subvencije za poljoprivredu i razvoj malih i srednjih preduzeća. Zbog svega toga, zbog našeg naroda na Kosovu i Metohiji i da bi se svaka vrsta pomoći nastavila, Srbija ne sme da stane.

Kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju ulažete nadljudske napore zajedno sa predsednikom Vučićem i Vladom Srbije da pomognete ljudima koji su ostali da žive na vekovnim kosovskim ognjištima. Gde je trenutno najteže, šta je najpotrebnije, koliko država ulaže u prostor KiM?

U mandatu predsednika Aleksandra Vučića Srbija je u svoju južnu pokrajinu ulagala više novca, truda i pažnje nego decenijama pre toga. To je bilo moguće zato što je vođena promišljena ekonomska i spoljna politika, i snažnija Srbija imala je zahvaljujući tome kapacitet da pomaže našem narodu i da se odupre inostranim pritiscima, koji su u proteklih godinu dana nikad snažniji. Na ličnu inicijativu predsednika Vučića, budžet Kancelarije za KiM je uvek prelazio njegove početne okvire zato što nam je ulaganje u srpske sredine na KiM izuzetno važno, to je ulaganje u naš ostanak i opstanak na vekovnim ognjištima. Primera radi, na poslednjem sastanku u Raški izdvojena su dodatna sredstva za novih 800 radnih mesta na KiM, povećana je privremena novčana naknada za prkeo 5.000 korisnika, obezbeđena su dodatna sredstva za svako novorođeno dete na KiM... Piroritet nam je stambeno zbrinjavanje, gde u proseku svake godine gradimo 200 novih stanova u zgradama, podižemo nove kuće u enklavama, obezbeđujemo građevisnki materijal, poljoprivrednu mehanizaciju, setveni metarijal... Samo za poslednje tri godine otvorili smo 5 novih vrtića, renovirali 29 škola, otvorili 3 nove obrazovne ustanove...

Opozicija danas zloupotrebljava temu Kosova i Metohije u dnevno političke svrhe, za napad na državu Srbiju i predsednika Vučića pre svega. Kako se s tim nosite, svakodnevno morate da demantujete i dokazujete istinu.

Nema ničeg nečasnijeg od pokušaja zloupotrebe najvažnijeg srpskog državnog i nacionalnog pitanja u dnevnopolitičke svrhe. To samo pokazuje do koje je mere opozicija koja se ujedinila u mržnji prema Vučiću i Srbiji operisana od svakog osećaja odgovornosti prema državi i prema životima i bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Budite uvereni, svi oni sutra bi se ujedinili oko Đilasove politike tzv. nezavisnog Kosova samo kada bi se dokopali vlasti, jer među njima nema suštinske razlike i glas za svakoga od njih je glas za Dragana Đilasa. Prisetite se samo koliko su puta ti nečasni ljudi lagali da će Vučić ovako ili onako da prizna samoproglašeno Kosovo, a to se nikada nije desilo niti će se desiti. Za razliku od njihovog vremena kada je 85 država priznalo nezavisno Kosovo, ličnom zaslugom predsednika Vučića 28 država je povuklo priznanje tzv. nezavisnosti Kosova. Ta vrsta zluradosti i nepoštenja koje demonstrira naša opozicija ide upravo na ruku Aljbinu Kurtiju i ostalim separatistima na Kosovu i Metohiji. Kada vam neko kaže Vučić će priznati tzv. Kosovo, znajte da tu laž izgovara baš onaj ko bi to zaista učinio odmah pošto bi se domogao vlasti. Kosovo i Metohija je, kako neki kažu, lakmus papir poštenja i moralnosti u našoj politici.

ODRŽAN SAJAM FAKULTETA I VISOKIH ŠKOLA U KRUŠEVCU

UČENIČKA EKIPA PRVE TEHNIČKE ŠKOLE OSVOJILA TREĆE MESTO NA TAKMIČENJU NIŠKOG MAŠINSKOG FAKULTETA

SRBIJAŠUME APELUJE NA ODGOVORNO PONAŠANJE TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U PRIRODI

IZMENJEN RAD SLUŽBI I PREDUZEĆA TOKOM PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U KRUŠEVCU

PRVOMAJSKIM URANKOM NA BAGDALI KRUŠEVAC ĆE OBELEŽITI PRAZNIK RADA

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKE UPRAVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA „NATA VELJKOVIĆ“ OBELEŽILA 47 GODINA RADA SVEČANIM PROGRAMOM

SENAŽA KAO REŠENJE ZA PRVI OTKOS LEGUMINOZA

POTPISAN UGOVOR O SARADNJI GRADA KRUŠEVCA I ORGANIZACIJE HELP: NOVA PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU I SAMOZAPOŠLJAVANJU

SAJAM OBRAZOVANJA I PROFESIONALNE ORIJENTACIJE U KRUŠEVCU OKUPIO BUDUĆE SREDNJOŠKOLCE